Mlada pesnikinja iz Sokobanje predstavila svoj talenat na međunarodnoj sceni

Učenica trećeg razreda gimnazije Srednje škole „Branislav Nušić“, Bogdana Petrović, svojim talentom izborila je mesto u finalu Međunarodnog festivala poezije za srednjoškolce „Banjalučki pjesmoboj“. Među 24 finalista iz svih republika bivše Jugoslavije, Bogdana je svojim stihovima dostojno predstavila svoju školu i rodni kraj, ističući se kao talentovani mladi stvaralac. Na festivalu je učestvovala sa pesmama „Jednog proleća“, „Mi rođeni u zimu“ i „Znam da je gotovo“.

Bogdana gradi svoj poetski svet od sedmog razreda osnovne škole. Njene pesme nisu samo reči na papiru, kroz njih ona traži sebe, suočava se sa stvarnošću i prihvata promene.

– Najčešće pišem misaone, refleksivne pesme koje govore o traženju svog mesta pod Suncem, što je, mislim, jedna tema koja je jako popularna u mojim godinama. Traženje sebe ne samo u društvu, već i u stvarima koje voliš ili ne voliš, prihvatanje odlaska bezbrižnog detinjstva i ravnodušno čekanje da odrasteš i suočiš se sa stvarnim svetom- rekla je Bogdana.

Ovaj talenat nije prošao neopaženo ni kod njene mentorke i profesorke Jelene Bogdanić, koja Bogdanu prati i vodi kroz svet književnosti. Njeni učenici već godinama unazad osvajaju nagrade na raznim školskim takmičenjima. Njihova saradnja počela je još dok je Bogdana bila osnovac, a danas, kroz predan rad i međusobno poverenje, čine tim koji dobija.

Profesorka Jelena Bogdanić ističe da Bogdana svojom talentovanošću, posvećenošću i zrelošću daleko nadmašuje svoje godine i ujedno se prisetila  trenutka kada je prvi put primetila Bogdanin talenat.

-Prvi put smo se srele na Republičkom takmičenju iz lepog recitovanja, kada je Bogdana bila učenica četvrtog razreda osnovne škole, a ja sam tada pratila svoju učenicu. Sećam se da sam joj tada rekla: „Ti i ja ćemo ponovo otići na Republičko takmičenje kad ti ja budem predavala.“ I tako je i bilo – rekla je ona.

Bogdana je izuzetno zadovoljna saradnjom sa profesorkom Jelenom Bogdanić, koja je postala ključna podrška u njenom stvaralaštvu.

-Uvek govorim da smo profesorka i ja tim uz koji nemoguće postaje moguće. Zaista je čast imati za mentora nekog ko ne samo da poseduje toliko znanje, već i pokazuje izuzetnu predanost poslu kojime se bavi. Kod nje je svaka kritika promišljena, a svaka pohvala zaslužena, to mi omogućava da u svakom trenutku budem svesna vrlina ili nedostataka svog rada – istakla je Bogdana.

Profesorka Jelena Bogdani predaje srpski jezik i književnost od druge godine srednje škole i upravo tada je mlada pesnikinja postigla mnoge uspehe. Pored već pomenutog Republičkog takmičenja iz lepog recitovanjam, ona je u protekloj školskoj godini osvojila prvo mesto na Republičkom takmičenju „Književna olimpijada“, i osvojila i specijalnu nagradu Književnog društva „Vuk Karadžić“ iz Niša za sastav na temu „Na obične reči nije imao pravo“, na konkursu povodom 90 godina od rođenja pesnika Branka Miljkovića.

Što se daljih planova tiče Bogdana kaže da za sada samo želi da nastavi da uživa u pisanju, da svoje pesme predstavi na još nekom takmičenju a da joj je najveća želja da izda poetsku zbirku.

U nastavku vam donosimo jednu od tri pesme kojima se Bogdana predstavila žiriju na Banjalučkom pjesmoboju.

Znam da je gotovo

da je nebo tako htelo

mogli su za našim koracima da niču vedri suncokreti

i da iza planina na spavanje odu neke druge oči

avaj niko nije zvao naše ime kroz mermerne bedeme

i jeza mi prođe niz papirnu lakovernost

uštini me, znam da je gotovo

 

ruža pod staklom uvela je

ustajali vazduh pohlepa i smrt

sve je to isto onoj ptici koja sa gole grane čeka neki pucanj

sluša nekog pijanog pesnika kako s bocom u ruci na kaldrmi viče

„pucaj mi u srce podseti me da ga imam

da ti nisam i njega dao neke vedre zore“

čudak krvavog mesa

zelena šuma bistra reka

voda stoji mirno

znam da je gotovo

 

rađale su se pesme

plakale nad smrću i nad životom

ali nijedna još nije oplakala

onu purpurnu zoru kad se heroj sprema da ide

onu progutanu knedlu pred carskim mačem

i onaj plač bez daha pod tri katanca

i one poslednje reči tmurnoga viteza s peharom u ruci

što je prvi i poslednji rekao

„znam da je gotovo“

 

duša je stvar koja mora da se deli

krv je stvar koja mora da se zasluži

s obrazom se čovek rodi

ili bez obraza umre

zato znam da je gotovo

 

Foto: Jelena Bogdanić

 

Svi mediji koji preuzimaju vesti ili fotografije sa našeg portala dužni su da jasno navedu izvor. U slučaju prenosa integralne vesti, obavezno je dodati izvor i postaviti link ka originalnom članku. Hvala što poštujete autorska prava i doprinosite transparentnom informisanju!