Šta može žensko dete, na selu, pre 80 godina, u patrijahalnoj sredini, sa svim tadašnjim normama i nepisanom, ali strogo poštovanom pravilu ponašanja „šta će ljudi da kažu“, nego da ćuti, sluša i uda se sa 15 godina gde drugi kažu i za koga drugi odaberu.
Vukosava Milanović iz Šarbanovca se usprotivila. Ocu, porodici, selu, pravilima. Završila je 4 razreda osnovne škole i to samo zato što je bilo škole u selu, a htela je još. Htela je da čita, da uči, da bude neko, knjigu nije ispuštala iz ruke ni kod ovaca, ni kod kuće. Kad su je udali, sa 16 i po godina, pobegla je i vratila se kući.
„Tamo nisam mogla da čitam“ – kaže.
Onda joj se ukazala prilika, neki geodeti bili su tu u selu, istraživali nešto, stanovali u komšiluku.
„Od njih, neka Mira, nek joj je hvala gde-god da je, ugledala mene kako ja stalno čitam i kaže mi da ja mogu i sada u školu. Mogu? I to je za mene bio zakon. Nije bilo lako da roditelje ubedim da kažu da. Tata je imao malo šire poglede, bio je pismen čovek i popustio je, obratio se učitelju Dušku Petroviću, on ga posavetovao. Odvedu mene kod profesora u Sokobanju, da mi zadatke, ja rešim i gotovo, odoh ja, poleteh ja iz Šarbanovca“ – priča Vukosava.
Za godinu dana Vukosava je završila još 4 razreda osnovne škole, Veće osnovne škole u Sokobanji dozvolilo joj je da polaže ubrzanim tempom. Upisala je gimnaziju u Knjaževcu, položila prijemni, za godinu dana dala dve i sustigla svoju generaciju. Potom je redovno dve godine pohađala gimnaziju u Aleksincu, maturirala i upisala u Nišu stomatologiju. Vukosava je bila druga generacija studenata na stomotalogiji, ova grana medicine je otvorena u Nišu tek godinu dana ranije.
Na vreme je završila fakultet, diplomirala i došla na staž u sokobanjski Dom zdravlja.
„Moja mama ulazi u ordinaciju kod mene sa tri svoje setre, Tinom, Jagodom i Biserkom, i pokazuje im ćerku u belom mantilu. Ja postajem rod celom selu i polovini Banje, ponos mojim roditeljima i mojoj familiji“
Ipak, Vukosava je mlada devojka. Žig nekadašnje udaje je ostao, selo ne zaboravlja. I Vukosava odlazi iz Šarbanovca i iz Sokobanje.
„Nije bio toliko slobodan svet, ipak. Na nesreću ili sreću, osetila sam to i otišla. Deda, koji je bio solunac, rekao mi je, idi daleko gde te niko ne zna. Udajem se za Beograđanina, dobijam ćerku i odlazim za Ameriku. Doškolovavam se, idem dalje, otvaram jednu zubnu ordinaciju, drugu… Razvodim se, udajem se za drugog čoveka, doktora, dobijam drugu ćerku i evo nas ovde. To je moja priča“
Vukosava ima dve ćerke, Darinku i Lidiju, unuke Kloi, Luleta i Kiki, zetove. Svi su došli u Šarbanovac da prisustvuju osnivanju Fondacije porodice Milanović iz Šarbanovca. Vukosava im je rekla da ne želi spomenike da joj dižu u znak zahvalnosti, već da pomognu nekom detetu da se školuje. Darinka i Lidija su se obratile bliskom rođaku i komšiji Srđanu Đokiću, dugo je razmatrano šta i kako da se uradi, pojavila se ideja o Fondaciji i to je i za Vukosavu bilo iznenađenje. Lepo i prijatno. Unuk Lule joj se zahvalio u ime svih:
„Baba je o ovome sanjala dugo, ona je pravi borac, ona je preživela Drugi svetski rat i mnogo toga. Ona uvek kaže da je ponosna na svoju decu i unuke. Mi želimo da iskoristimo ovu priliku da joj kažemo hvala i da je mnogo volimo“
Vukosavina priča je ovde ispričana ukratko, bez mnogo detalja. Kao sve životne priče, i njena je puna borbe, bola, patnje, tuge, uspona i padova. Vukosava nije o tome pričala, njoj je bitno sada i ovde. Ona je sa porodicom sada u Šarbanovcu, njena Fondacija, inspirisana njenom pričom, davaće prilike nekoj talentovanoj deci da se obrazuju i postanu dobri ljudi. I Vukosavi je to dovoljno, to je ono što je htela i što su njena deca ostvarila.
Na kraju, da odgovorimo na pitanje iz naslova.
Vukosava Milanović Backić iz Šarbanovca je inspiracija i primer, da čovek sam sebi postavlja i ciljeve i granice, sam bira i donosi odluke, sam odlučuje da li poći ili ostati i šta postati…da treba sanjati, želeti i ne odustajati, da se treba boriti i istrajati i da šansu i priliku treba iskoristiti kada ti se ukažu… i pre svega, uvek birati da budeš dobar čovek.
foto BanjskiŽurnal
Svi mediji koji preuzimaju vesti ili fotografije sa našeg portala dužni su da jasno navedu izvor. U slučaju prenosa integralne vesti, obavezno je dodati izvor i postaviti link ka originalnom članku. Hvala što poštujete autorska prava i doprinosite transparentnom informisanju!