Seoske crkve i sveta mesta, kamena obeležja u obliku krsta, predstavljaju stubove duhovnosti, tradicije i kulturnog identiteta sokobanjskih sela. Svako selo ima ove, istorijski neprocenjive, svetinje koje su vekovima bile mesta okupljanja, pismenosti i opstanka naroda. Šarbanovac ih ima četiri.
Najstarija šarbanovačka crkva nalazi se u samom centru sela i posvećena je Svetom Arhangelu Mihailu i Svetoj Trojici. Tik pored nje je, 90-tih godina prošlog veka, zajedničkim sredstvima crkvene i mesne zajednice napravljen i lep objekat za okupljanja i proslave seoske slave i Badnje večeri. Šarbanovčani Trojicu proslavljaju sečenjem slavskog kolača i litijom kroz selo i polje i zajedničkim ručkom i muzikom kod crkve.
„Prema natpisu na kamenu, crkva je podignuta 1758. godine, otprilike u vreme dolaska Cincara u selo. Po nekim hroničarima, ovi trgovci pamukom došli su oko 1750-te iz Prilepa i dan-danas u Šarbanovcu postoji velika familija, jedna od najbrojnijih, koja nosi ovaj naziv, a iz jednog njenog dela potiče i sokobanjski pisac Stojan Živadinović“ – priča Slaviša Đokić, hroničar Šarbanovca.
Skrivena u šumi, van sela, nalazi se crkva Svetog Simeona Jurodivog. Nema zgrade ni zidova, samo kameni krst i izdignuti obrisi temelja, započeti 30-tih godina prošlog veka, urasli u travu i rastinje, koji joj daju oblik. Okolo je rasuto tesano kamenje pripremljeno za izgradnju i gomila trule drvene građe. Tada je napravljena i parohijska kuća za sveštenika. Počeo je rat i radovi su prekinuti. Nedaleko su stare kruške u čijem hladu meštani organizuju zajednički ručak na dan seoske slave, Svetog Simeona, svakog 3. avgusta.
„Mi smo jedini primer u pravoslavnom svetu koji obeležavamo ovaj praznik. Kamen je na ovom mestu postavljen 1905. godine, na Bogojevskom imanju, a crkvi pripada oko 60 ari. Po priči, slava je započeta kada je prestala zaraza koja je zahvatila stoku u selu. I danas se ovde okupljamo svakog 3. avgusta na Svetog Simeona, imamo tri kolačara, sveštenik nam dolazi…“
Treće sveto mesto je skriveno u hrastovoj šumi i posvećeno Svetom Iliji. Drveće niko ne dira i ne seče, a kamen koji obeležava crkveno mesto podignut je 187o i neke, oštećene je pa se ne može odrediti tačna godina.
„Svetog Iliju ovde obeležavaju dve porodice iz Šarbanovca i jedna iz Mužinca, dolaze ovde svakog 2. avgusta, pale sveće i seku slavski kolač“
Na izlazu iz Šarbanovca, putem prema Sokobanji, opet u šumi, nalazi se i četvrta svetinja. Kameni krst posvećen jesenjem Krstovdanu koji se proslavlja 27.septembra.
„Mesto se zove Čauš šuma, verovatno po nekom čaušu, pripadniku turske vojske kome je ova šuma pripadala. Kamen je od peščara, dosta je oštećen, ali bi trebalo da je postavljen 1923. godine. Ovo je takozvano Mikićevsko imanje“ – završava Slaviša Đokić ovu priču o četiri šarbanovačke crkve.
Iako su tri daleko od sela, putevi do njih su prohodni, a kameni krstovi vidljivi. Meštani čuvaju svoje svetinje, mese slavske kolače i slave svoje slave. Bar jednom godišnje pored svakog gore sveće namenjene za dobro zdravlje živima i oprost greha preminulima. I to je sasvim dovoljno.
A Slaviša Đokić se stara da priče o njima žive i da ostanu zapisane u monografiji sela koja će uskoro biti i objavljena.
foto BanjskiŽurnal
Svi mediji koji preuzimaju vesti ili fotografije sa našeg portala dužni su da jasno navedu izvor. U slučaju prenosa integralne vesti, obavezno je dodati izvor i postaviti link ka originalnom članku. Hvala što poštujete autorska prava i doprinosite transparentnom informisanju!