Nastosijevići, Veselin i Gordana, iz Čitluka, već 15 godina uspešno se bave plasteničkom proizvodnjom povrtnog rasada i povrća. Ovi vredni ljudi pokazali su da Čitluk nije samo selo rudnika i stočarstva, već da ispod Krstatca, na 510 metara nadmorske visine, može da se gaji i ono po čemu su na glasu sela pored Morave i Nišave – kvalitetan rasad paprike i paradajza u rano proleće i isto to povrće tokom leta i jeseni.
„Velikim trudom i naporom smo došle dovde gde smo sada, svaka godina na početku je bila novo iskustvo i učenje. Pitali smo ljude koji se ovim bave, savetovali se sa stručnjacima, prilagođavali našim uslovima i mogućnostima. Mnogo je teže ovo da se radi ovde kod nas nego u nižim oblastima, Aleksinac, Leskovac, zbog vremena, temperature, svega…“ – kaže Veselin Nastosijević.
Plastenik za proizvodnju rasada, Veselin je povezao na kućni sistem grejanja, u plasteniku grejanje je podno, raspoređeni su uređaji za merenje vlage i toplote, ventilacija…Da bi proizvodnja bila uspešna i rasad stigao na vreme, mora da se ispoštuju svi parametri.
„Sa sadnjom počinjemo 15.februara, semenskom, posle određenog vremena, kada biljke postignu odgovarajući rast, počinjemo sa pikiranjem, prebacivanjem svake biljčice u svoju čašicu. Onda danonoćna nega, proveravanje, provetravanje, zalivanje, prehrana… Nema težeg i lakšeg dela u proizvodnji, sve ima svoje i sve traži vreme, trud, posvećenost, da si stalno prisutan u plasteniku, da pratiš sve…“ – objašnjava Veselin.
Plastenik je pored porodične kuće, što umnogome olakšava rad, plastenici za proizvodnju povrća su nešto niže, u velikoj bašti u sklopu ekonmoskog dela domaćinstva. Nastosijevići povrće sade i u njima i na otvorenom. Paprika, paradajz, krastavac, kupus, uspeva sve zahvaljujući sopstvenim bunarima vode koje imaju u bašti i razvedenom sistemu navodnjavanja. I rasad u proleće i povrće u jesen, sve se brzo rasproda.
„Mogli bi još ovoliko da sadimo koliko ima potražnje. Dolaze po rasad i naši ljudi iz sela, iz okolnih sela, iz donjeg dela opštine, iz Knjaževca, čak smo imali kupce i iz Aleksinačkih sela. Sve brzo ode, ali toliko možemo. Radimo supruga i ja, deca pomognu koliko mogu, ali za dvoje i ovo postaje s godinama teško“ – kaže Veselin.
I dok supruga Gordana kuva kafu kupcima, Veselin puni gajbice rasadom paprike, paradajza i krastavca, a plastenik se polako prazni. Sezona rasađivanja u plastenicima je u jeku, skoro svaka kuća po sokobanjskim selima ima po jedan i raduje činjenica da naši ljudi još uvek vole da sami uzgajaju ono što koriste.
A na jednom brdu u Čitluku, s pogledom na Rtanj i Krstatac, umesto stada ovaca, bele se plastenici.
foto BanjskiŽurnal
Svi mediji koji preuzimaju vesti ili fotografije sa našeg portala dužni su da jasno navedu izvor. U slučaju prenosa integralne vesti, obavezno je dodati izvor i postaviti link ka originalnom članku. Hvala što poštujete autorska prava i doprinosite transparentnom informisanju!