U prostoru Legata Miluna Mitrovića u Sokobanji otvorena je izložba „Dunavom do slike“ akademskog slikara Vladana Ranđelovića.Obraćajući se prisutnima, umetnik je govorio o svom doživljaju Dunava, ističući da to nije samo reka, već iskustvo koje se u potpunosti razume tek kada se doživi na samoj reci.
Umetnost kao lični doživljaj prirode
Obraćajući se prisutnima, Ranđelović je istakao da ova izložba nije nastala slučajno, već kao plod dugogodišnjeg prijateljstva i saradnje, posebno sa Omer Armuš.
Podsetio je da se u Sokobanji već predstavljao pre petnaestak godina, naglašavajući neraskidivu vezu na relaciji Aleksinac – Sokobanja – Niš.
Govoreći o ciklusu „Dunavom do slike“, autor je publiku poveo u svoje mladalačko iskustvo – putovanje brodom od Tamiš do Tekija i nazad, dugo više od 500 kilometara.
„Tek kada se nađete na reci i osetite je iznutra, shvatite da Dunav nije samo reka – on je nešto mnogo više“, poručio je umetnik.
Povratak suštini u vremenu zaborava
Ranđelović se osvrnuo i na savremeni trenutak, ističući da je čovek danas, paradoksalno, počeo da se udaljava od prirode i njenih suštinskih vrednosti.
„Prevazišli smo cvrkut ptica, lepotu vode, izlaska i zalaska sunca. Kao da je postalo sramota uživati u tim jednostavnim stvarima“, rekao je umetnik, dodajući da su upravo te, naizgled „banalne“ stvari, one koje su postojale pre nas i koje će ostati i posle nas.
Govoreći o svom ciklusu „Dunavom do slike“, podsetio je da on vuče korene iz mladosti, iz vremena kada je kao dvadesetogodišnjak učestvovao na likovnoj koloniji i plovio od Tamiša do Dunava, sve do Tekije i nazad.
„Taj doživljaj reke sa vode je nešto sasvim posebno. More svi doživljavamo na jedan način, a Dunav na drugi, ali tek kada se nađete na samoj reci i osetite obalu iz te perspektive, shvatite da Dunav nije samo reka koja teče – on je nešto mnogo više“, istakao je Ranđelović.
On je naglasio i da se umetnost, uprkos savremenim temama i podelama, mora vraćati svojoj osnovi.
„Te stvari su oduvek bile i biće. Uvek će biti ratova i promena, ali priroda ostaje. Društva se menjaju ali priroda ostaje ista i Dunav će nastaviti da teče“ poručio je umetnik
U obraćanju prisutnima on je zaključio da je zadatak umetnosti da podseti čoveka na ono što je trajno i istinsko, na prirodu, tišinu i osećaj koji ne zastareva.
Pejzaž između stvarnog i apstraktnog
Program otvaranja upotpunjen je i muzikom Veselina Stojkovića i Dragana Mladenovića – duo „Prijatelji“, a oamoj izložbi govorio je i naš akademski slikar Momir Armuš, koji je istakao da je pred publikom 28 radova u kojima dominira pejzaž, ali ne u klasičnom smislu.
Kako je objasnio, reč je o asocijativnoj apstrakciji – slikama u kojima se naslućuju nebo, planine, vodene površine i livade, ali bez stroge realistične forme.
„To nisu slike koje se samo gledaju – to su slike koje se osećaju“, moglo se zaključiti iz njegovog obraćanja.
Poziv da se uđe u sliku
Na kraju, Ranđelović je uputio jednostavan, ali snažan poziv posetiocima – da zastanu, izađu iz svakodnevice i dozvole sebi da na trenutak uđu u svet slike.
Umetnost koja teče poput reke i nosi priče sa sobom još jednom je pokazala da prava inspiracija ne zastareva – ona samo menja oblik, ali ostaje jednako snažna.
Izložba „Dunavom do slike“ otvorena je za posetioce do 23. aprila.
Svi mediji koji preuzimaju vesti ili fotografije sa našeg portala dužni su da jasno navedu izvor. U slučaju prenosa integralne vesti, obavezno je dodati izvor i postaviti link ka originalnom članku. Hvala što poštujete autorska prava i doprinosite transparentnom informisanju!