Vojkan Milenović iz Trgovišta na dva hektara proizvodi paradajz, papriku, pasulj, krompir, lukovičasto, kupusno i korenasto povrće. Plasira na veliko i na malo, njegova tezga na sokobanjskoj zelenoj pijaci je uvek puna a kupci zadovoljni.
I ništa ne bi bilo čudno, da su tih dva hektara negde pored Morave, ali njiva je pored Vrmaške reke koja protiče kroz Trgovište i nedaleko odatle uliva se u Moravicu. Leti vode da jedva i ima, ali to je prvo što je ovaj vredni i inovativni domaćin obezbedio kada je rešio da se proizvodnjom povrća bavi na veliko i profesionalno.
„Sistem za navodnjavanje je rađen 97. godine i danas je u funkciji. Prošle godine je bilo problema zbog nedostatka vode u najkritičnijem delu godine, početkom jula meseca, ove godine je malo bolja situacija iako je suša duža od tri meseca“
A ima i znanje i stručnost i podršku svoje supruge Lele. Oboje su profesori u srednjoj poljoprivrednoj školi u Aleksincu tako da im drugi stručnjaci i ne trebaju a svoje znanje su savršeno primenili tokom ovih 40 godina.
„U većem obimu počeli smo 1997. godine, a u manjem i pre toga, početkom devedesetih. Znači skoro 4 decenije. U nekom pogledu je lakše danas, što se tiče tehnike, ali je teže jer je veća ponuda danas, veća konkurencija, smanjen je obim prodaje. Teže je plasirati robu danas nego ranije“
Milenovići, kod nekih kultura sa kraćom vegetacijom, imaju i dva zasada u toku sezone. Cvekla, šargarepa, zelena salata su zahvalne za takav vid uzgajanja. međutim, veći deo kultura zahteva duži period vegetacije i ne ostavlja prostora za drugu setvu.
„Ona je i zahtevna, traži mnogo vremena, a mi smo ograničeni sa slobodnim vremenom, tako da onoliko koliko možemo toliko radimo. Jako je teško danas naći radnu snagu. To je jedan od većih problema. Uglavnom se snalazimo sami, osim kod kampanjskih poslova, kao što je recimo vađenje krompira, gde moramo da angažujemo dodatne ljude“.
Milenovići imaju i poveći plastenik na imanju. Još jedna velika obaveza jer plastenička proizvodnja zahteva drugačije uslove. I voća nešto. I praktično nema odmora ni zimi, da bi sve stiglo na vreme, mora na vreme i da se počne sa proizvodnjom.
„Obaveze ne prestaju,poslovi se smenjuju, samo sezona na njivi kreće još od februara a završava se u decembru. Tih par meseci između je vezano za neke pripreme, u poljprivredi nema pauze“.
Na sokobanjskoj pijaci su godinama, decenijama unazad. Imaju svoje stalne kupce, mušterije ih dobro znaju, vraćaju se, preporučuju. U to smo se uverili snimajući ovu priču dok su oko nas kupci birali povrće.
„Nije nam problem plasman jer mi proizvodimo one količine koje možemo da prodamo na našem tržištu. Prisutni smo više decenija i proizvodnju baziramo na stalnim mušterijama i za sad je to tako. Dok budemo mogli“
Četrdeset godina u svetu povrća, nestabilnog tržišta, vremenskih prilika i neprilika, ali i profesionalnog rada, kontinuiranog kvaliteta, stalnih kupaca i zadovoljnih mušterija. Pitali smo, da se vrati unazad, da li bi opet isto.
„Teško je uskladiti vreme i dodatne obaveze, nije nam ovo jedina obaveza. Oboje radimo, zaposleni smo, tako da nam je ovo neko slobodno vreme koje inače i nemamo. Ali, verovatno da. Jer ovo radimo i delom iz ljubavi, ne samo iz koristi“.
Da nije i iz ljubavi ne bi ni bilo ovako uspešno.
foto BanjskiŽurnal
Svi mediji koji preuzimaju vesti ili fotografije sa našeg portala dužni su da jasno navedu izvor. U slučaju prenosa integralne vesti, obavezno je dodati izvor i postaviti link ka originalnom članku. Hvala što poštujete autorska prava i doprinosite transparentnom informisanju!