Počev od januara, kada je palo 97 litara kiše, ove godine, ako ne računamo ono malo nešto krajem avgusta, palo je ukuno 303 litra kiše po metru kvadratnom. Prošle godine 228 litara. Prošle godine u avgustu je bilo 16 l kiše, ovog avgusta, bar do pre neki dan, nula. Ovo su podaci koje je Srđan Cvetković, stručnjak-savetnik Poljoprivredno-stručne službe „Poljoservis“ Knjaževac prikupio sa sajta Meteo Sokobanja.
„Kukuruz je, u avgustu bio, što se nalivanja zrna pri kraju, teško da bilo koja kiša nadalje može da mu nešto pomogne, može, ali ne u velikoj meri, da popravi prinos i sveukupno stanje biljaka“ – kaže Cvetković.
Dve, pa i tri godine unazad, kukuruz trpi zbog suše i nedostatka kiše onda kada njemu treba. Prinos je loš, ulaganja velika, pa se to vidi i po interesovanju poljoprivrednih proizvođača za ovu žitaricu.
„Primetan je blagi pad interesovanja za setvu kukuruza. međutim, ljudi koji imaju stoku imaju opciju ili da kupe ili da seju svoje. Ako svi reše da kupuj, ko će da proizvede? Teška je borba sa klimom, ljudi se trude, nada zadnja umire“ – kaže Cvetković.
Pogrešno je tumačenje da postoje hibridi otporni na sušu. Nema otpornih, samo manje ili više tolerantnih na sušu i male količine padavina.
„Ima par hibrida koji će i u ovako lošim, nepovoljnim uslovima, pre svega sa aspekta padavina, da daju solidan, da ne kažem dobar prinos. Sistemi za navodnjavanje kod nas su u domenu statističke greške, ali agrotehnika može dosta da pomogne. Pravovremena setva, odabir pravog hibrida za konkretno područje, đubrenje, međuredna kultuvacija, koju proizvođači često izbegavaju a imaju mogućnost i mehanizaciju da je odrade“ – objašnjava Cvetković.
Međuredna kultuvacija je vrlo brza i jeftina operacija, jedno međuredno kultiviranje u sušnim uslovima kao što je ova godina, može da donese i do 600 litara više prinosa po hektaru, u odnosu na parcelu na kojoj nije urađeno. Na taj način prekidaju se kapilari koji kapilarnim silama iz dubljih slojeva zemljišta vuku vlagu na površinu gde ona ispari i bude trajno izgubljena.
Klimatske promene teraju na prilagođavanje i menjanje starih navika. Mora da se menja tehnologija proizvodnje i za rešenje potreban sistemski pristup, da se tokom cele godine parcele moraju pripremati za letnji period kada se očekuju toplotni talasi i suše. Preko zemljišta da se utiče da se više vode zadržava u zemljištu, da se rokovi setve menjaju, da se biraju sorte i hibridi koji će se bolje prilagođavaju vremenskim uslovima.
Suša ne sme da bude samo tema tokom letnjih meseci, nego treba da bude tema tokom cele godine.
foto BanjskiŽurnal
Svi mediji koji preuzimaju vesti ili fotografije sa našeg portala dužni su da jasno navedu izvor. U slučaju prenosa integralne vesti, obavezno je dodati izvor i postaviti link ka originalnom članku. Hvala što poštujete autorska prava i doprinosite transparentnom informisanju!