U nedelju, 27. septembra, Srpska pravoslavna crkva proslavila je jesenji Krstovdan, praznik posvećen uspomeni na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kojem je Isus Hristos raspet na Golgoti. Krstovdan je dan strogog posta, a jedan od običaja vezanih za ovaj praznik jeste osveštavanje bosiljka. U prepunom sokobanjskom hramu Svetog Preobraženja Gospodnjeg sveštenstvo je služilo Svetu liturgiju, obavljena je i sveta pričest, a ko je hteo poneo je kući stručak bosiljka, za zdravlje i sreću.
Ko se Krstom krsti, za Krstovdan posti!
Ovoga dana praznuju se dva događaja u vezi sa časnim Krstom Hristovim, pronalazak časnog Krsta na Golgoti i povratak časnog Krsta iz Persije opet u Jerusalim.
Obilazeći Svetu Zemlju sveta carica Jelena želela je da potraži Hristov časni Krst. Neki starac Jevrejin, po imenu Juda, jedini je znao mesto gde se Krst nalazio, pa je carici saopštio da je Krst zakopan pod Venerinim hramom, koga na Golgoti podigao car Hadrijan. Carica je naredila da poruše hram, otkrivena su tri krsta i nije se znalo koji je Hristov krst. Patrijarh Makarije koji je bio sa caricom Jelenom u pratnji, naredio je da se donese pokojniik i da se na njega postavljaju redom jedan po jedan krst. Kada su stavljeni prvi i drugi krst, ništa se nije desilo, a kada je na njega stavljen treći krst, pokojnik je oživeo. To je bila potvrda da je to časni i životvorni Krst Hristov. Nakon toga, su krst postavili i na jednu bolesnu ženu i ona je ozdravila. Patrijarh Makarije uzdigao Krst, da ga sav narod vidi, a carica Jelena je dala da se napravi kovčeg od srebra i položila u njega Časni Krst.
Kasnije, kada je persijski car Hozroje osvojio Jerusalim i odveo narod u ropstvo, odneo je Časni Krst u Persiju. U Persiji je Krst je bio 14 godina, dok ga, 628. godine, grčki car Iraklije nije povratio u Jerusalim. U skromnoj odeći i bosonog, izneo je Krst na Golgotu, zapisano je u Ohridskom prologu vladike Nikolaja Velimirovića.
„Tada Časni krst bi položen u hram Vaskrsenja, na radost i utehu celog hrišćanskog sveta“, napisao je episkop Nikolaj.
Svi mediji koji preuzimaju vesti ili fotografije sa našeg portala dužni su da jasno navedu izvor. U slučaju prenosa integralne vesti, obavezno je dodati izvor i postaviti link ka originalnom članku. Hvala što poštujete autorska prava i doprinosite transparentnom informisanju!