Crkva Uspenja Presvete Majke Bogorodice u Jošanici proslavila je svoj praznik 28. avgusta. Otac Ljuba, protojerej-stavrofor Ljubomir Jovanović, njen sveštenik već 30 godina, služio je Svečanu liturgiju, a hram i porta bili su puni vernika, kao i svake godine, jer praznik Uspenja Presvete Majke Bogorodice u Jošanici nije samo hramovna slava već i zavetni dan.
„Ova crkva je najstariji sakralni objekat ovde u našem kraju. Iz 1396. godine je crkva, a živopis u njoj je iz 1402. godine. Ona je mnogo stradala, još od tusrkog vremena. kada je bio Prvi srpski ustanak prvi put je zapaljena, a spasao je i ugasio Hajduk Veljko sa svojom vojskom. Drugi put je gorela u Balkanskom ratu, a treći put je pogođena granatom tokom bitke na Bukoviku, na kraju Drugog svetskog rata“ – kaže otac Ljuba.
Kroz vekove, ljudi su čuvali ovu svetinju jer su znali koliko ona vredi i znači, da je spasenje za narod u zla i teška vremena, u bolesti i nevolji. U njoj su freske stare stotinama godina, stradale od zuba vremena, od ruku zlotvora, ali i od prevelike želje vernika za zdravljem i izlečenjem. Verujuću u njihovu moć, vernici su, od muke koja čoveka na sve natera, skidali komadiće maltera sa očiju svetitelja i stavljali na svoje oči da bi progledali. Iza nje se nalaze dva izvora, jedan je u narodu poznat kao lekovit za oči, nalazi se tačno ispod oltrskog dela, ali na žalost, i on strada od prekomerne suše i izgubi vodu tokom letnjih meseci, pa se opet vrati.
„I zaista se to i vidi, na nekoliko fresaka su skinuti delovi maltera sa očiju. Što je ljudima nemoguće, Bogu je uvek sve moguće. Narod nalazi zdravlje ovde i nalazio je vekovima ranije. Tu pored su lekoviti izvori, banja naša, našli smo novčić na jednom od izvora, kada smo dovodili ovde vodu za piće, na kome piše da je banja iz III veka nove ere, što potvrđuje da su se ovde lečili i Rimski vojnici i mnogi drugi osvajači koji su dolazili na ove prostore“ – seća se otac Ljuba.
Presveta Majka Bogorodica je najveće dobro koje postoji, a rodila je još veće dobro Gospoda Isusa Hrista koji je stradao zarad oslobađanja celokupnog ljudskog roda od greha. Praznik je veliki i velika je svetinja ova crkva jer su se u njoj događale mnoge lepe stvari, kaže otac Ljuba.
„Prošle godine, jedna mala devojčica od 3-4 godine sa protezom je došla ovde u hram, kada je celivala ikonu presvete Bogorodice, sama je bacila protezu i počela da hoda u crkvi. Svi smo bili oduševljeni i iznenađeni, ali Gospod Bog nađe načina da pomogne, kroz molitvu, kroz veru, kroz dobre ljude“.
Stara svetinja zaklonjena je velikom, novijom. Ljudi nju, iz neznanja, smatraju crkvom Uspenja Presvete Majke Bogorodice, ali ona je posvećena Svetom Dimitriju.
„Ona je iz 1899. godine, osvećena je 1900.-te, a ikonostas je uradio pozanti slikar Miroslav Marković iz Knjaževca, koji je i u našoj sokobanjskoj crkvi Svetog Preobraženja uradio predivne prestone ikone na ikonostasu“ – objašnjava otac Ljuba.
U crkvi Svetog Dimitrija se redovno služe liturgije na svim praznicima, i manjim i većim, a pogotovu na Božić, Uskrs i Svetu Trojicu dođe mnogo sveta.
Protojerej-stavrofor Ljubomir Jovanović je avgusta 1996. godine došao ovde na službovanje. Pre 30 godina ravno. Venčao je i krstio nebrojeno mnogo svojih vernika, i meštana i gostiju. Odavno je u penziji, ali služi u ovim dvema jošanačkim svetinjama Božju službu još uvek. I uvek ima vremena za svakog vernika, da sasluša i čuje, da udeli savet i očita molitvu…
foto BanjskiŽurnal
Svi mediji koji preuzimaju vesti ili fotografije sa našeg portala dužni su da jasno navedu izvor. U slučaju prenosa integralne vesti, obavezno je dodati izvor i postaviti link ka originalnom članku. Hvala što poštujete autorska prava i doprinosite transparentnom informisanju!