Opština Sokobanja upućuje apel poljoprivrednim gazdinstvima koja imaju svinje da obrate pažnju i strogo slede uputstva Uprave za veterinu:
Visokozarazna bolest Afrička kuga svinja je potvrđena u velikom delu Srbije. Afrička kuga svinja je veoma opasna i smrtonosna virusna bolest domaćih i divljih svinja za koju vakcina ne postoji. Za bolest nema leka i stopa smrtnosti može biti 100%.
Važno je da domaćinstva koja primete sumnju na ovu bolest kod svinja odmah o tome obaveste nadležnu veterinarsku stanicu.
Uzorkovanje je besplatno.
Uprava za veterinu apeluje na sve uzgajivače svinja da ukoliko primete promene zdravstvenog stanja ili imaju uginuća svinja na svom gazdinstvu hitno obaveste svog veterinara.
Uprava za veterinu preko veterinarskih organizacija na terenu, prati zdravstveno stanje i sprovodi stalni nadzor u populaciji domaćih i divljih svinja na afričku kugu svinja na celoj teritoriji Srbije i preduzima sveobuhvatne mere u cilju sprečavanja širenja te zarazne bolesti.
Podsećamo da je afrička kuga svinja virusna, veoma opasna zarazna bolest domaćih i divljih svinja.
Seosko gazdinstvo na kojem se drže i uzgajaju svinje, treba da je ograđeno u celini, pri čemu je deo dvorišta gde su objekti sa svinjama (najčešće zadnji deo dvorišta) odvojen posebnom ogradom i/ili kapijom od preostalog, prednjeg dela dvorišta gde se kreću i borave ljudi.
Kupovinu novih grla, bilo da su za tov (prasad) i/ili priplod (nazimice, krmače, nerastovi) potrebno je obavljati obavezno uz prethodnu proveru njihovog porekla, u saradnji sa ovlašćenom veterinarskom stanicom. Kupuju se i uvode u gazdinstvo samo obeležena grla, uz prethodnu kontrolu njihovog zdravstvenog statusa, u saradnji sa nadležnom veterinarskom stanicom.
Kupovina novih jedinki iz različitih izvora, sa većeg broja lokacija značajno uvećava rizik od unošenja bolesti (mešanje svinja različitog porekla). Ukoliko je moguće kupovinu svinja izvršiti samo sa jednog lokaliteta odnosno trebalo bi novonabavljena grla potiču sa što manje različitih farmi.
Svinje se drže zatvorene u objektima, oborima u delu dvorišta koji je namenjen za držanje životinja. Ukoliko postoji ispust za svinje, on treba sa svih strana da bude ograđen.
Pristup objektima, oborima gde se drže i uzgajaju svinje imaju samo članovi domaćinstva, koji obavljaju poslove odgoja, hranjenja, napajanja i čišćenje.
Članovi domaćinstva koji učestvuju u poslovima uzgoja svinja, treba da izbegavaju kontakt sa svinjama iz drugih dvorišta odnosno sa životinjama drugih vlasnika (komšija, rođaka).
Sva lica koja dolaze u direktni i/ili indirektni kontakt sa svinjama (koja ulaze u objekte), oblače radnu odeću i obuću, koja se koristi samo za rad sa svinjama (čišćenje, hranjenje).
Na ulazu u deo dvorišta gde se nalaze objekti sa svinjama kao i neposredno na ulazu u objekat treba postaviti dezinfekcionu barijeru za obuću (dublja plastična posuda sa dezinfekcionim sredstvom). Na ulazu u objekat obezbediti vodu, sapun i/ili dezinfekciono sredstvo za pranje, dezinfekciju kao i ubrus za brisanje ruku. Svi ljudi koji dolaze u kontakt sa svinjama, prethodno treba da dezinfikuju obuću, operu ruke vodom i sapunom ili dezinfikuju ruke odgovarajućim dezinfekcionim sredstvom.
Ukoliko je neophodno da u objekte ulaze stručna (doktori veterinarske medicine, veterinarski tehničari) i druga lica, za njih je obavezna primena jednokratne zaštitne odeće i čiste obuće ili odeće koju obezbedi vlasnik (npr. nameniti par čizama i odeću koja je samo za posetioce).
Zabranjena je ishrana svinja pomijama. Ishrana svinja pomijama predstavlja naročitu opasnost od širenja Afričke kuge svinja.
U slučaju pojave bolesti i/ili uginuća bilo koje kategorije svinja, a naročito uginuća jedinki starijih od 2 meseca i priplodnih jedinki, odmah bez odlaganja obavestiti nadležnu veterinarsku stanicu. Do njihovog dolaska leš izneti iz objekta (obora) sa živim svinjama i odložiti ga u, koliko je to moguće, izdvojeni prostor.
Hranu koja se koristi u ishrani ljudi ne unositi u objekte gde se drže svinje odnosno u neposrednu blizinu svinja.
U slučaju da je član domaćinstva lovac, nakon učestvovanja u lovu na divlje svinje, ne treba da donosi trup izlovljene divlje svinje u dvorište, niti da vrši evisceraciju (vađenje drobi) i obradu trupa u seoskom dvorištu gde su smeštene domaće svinje. Nakon učešća člana domaćinstva u lovu, obavezno je kupanje i presvlačenje u čistu odeću i obuću i u narednih 48 sati ne treba da ulazi u objekte niti da obavlja bilo koje poslove koji zahtevaju direktan i/ili indirektan kontakt sa domaćim svinjama.
Opremu, alate, mašine koje mogu doći u indirektan kontakt sa svinjama ne razmenjivati odnosno pozajmljivati iz drugih dvorišta, seoskih gazdinstava.
Kuga malih preživara je ozbiljna zarazna bolest koja pogađa ovce i koze. Bolest izaziva visoku temperaturu, upalu sluzokože usta i nosa, otežano disanje i dijareju, a može biti smrtonosna, naročito za nevakcinisane životinje. Bolest se širi direktnim kontaktom sa zaraženim životinjama, preko kontaminirane hrane i vode, ali i putem vazduha.
Virus kuge malih preživara je visoko zarazan i može se prenositi putem direktnog kontakta sa zaraženim životinjama, preko kontaminirane hrane, vode i sekretora iz disajnih puteva. Bolest se obično razvija u periodu od 4 do 10 dana.
Ukoliko se ne preduzmu mere na vreme, bolest može izazvati visoku stopu smrtnosti, naročito kod neimunizovanih životinja. Simptomi koji se javljaju kod obolele životinje: visoka temperatura, i iscrpljenost, životinje postaju pospane, slabe i smanjuju unos hrane i vode, javlja se sekrecija iz očiju i nosa koja može biti gnojna, kijanje i kašljanje, teško disanje koje može biti praćeno zviždanjem, upala sluzokože usta sa pojavom ranica i čireva u ustima koji otežavaju žvakanje i hranjenje, dijareja, gubitak kondicije i znaci malaksalosti.
Ukoliko se bolest ne leči na vreme, može dovesti do visoke stope smrtnosti, naročito kod mladih i nevakcinisanih životinja.
U slučaju pojave bilo kog od ovih simptoma kod životinja, potrebno je odmah kontaktirati nadležnu veterinarsku službu. Brzo reagovanje je ključno za zaustavljanje širenja bolesti i zaštitu vaših stada.
Mere zaštite obuhvataju: kontrolu kretanja životinja između farmi i regiona što može pomoći u sprečavanju širenja bolesti. Ovo uključuje zabranu uvoza i izvoza životinja iz zaraženih područja, izolaciju zaraženih životinja, brzu identifikaciju i izolaciju zaraženih životinja.
Biosigurnosne mere: Primena strogih biosigurnosnih mera na farmama, kao što su dezinfekcija opreme i vozila, nošenje zaštitne opreme i ograničavanje pristupa farmama i izolacija zaraženih životinja takođe mogu pomoći u sprečavanju širenja virusa. Podsećamo da se PPR brzo širi i može izazvati velike gubitke u stočarstvu. Stroge mere zaštite i biosigurnosti ključne su za sprečavanje unosa i širenja bolesti.
Svi mediji koji preuzimaju vesti ili fotografije sa našeg portala dužni su da jasno navedu izvor. U slučaju prenosa integralne vesti, obavezno je dodati izvor i postaviti link ka originalnom članku. Hvala što poštujete autorska prava i doprinosite transparentnom informisanju!