Postoje žene koje stvarajući rukotvorine čuvaju istoriju. Iglom i koncem, bod po bod, Dušanka Korica iz Novog Sada oživljava srpski narodni vez i od zaborava otima motive koji su vekovima krasili narodnu nošnju i domove naših predaka. Svaki njen rad satkan je od strpljenja, ljubavi i dubokog poštovanja prema kulturnom nasleđu.
Upravo zbog te posvećenosti, na 43. Nacionalnom saboru „Zlatne ruke“ u Sokobanji pripala joj je nagrada za očuvanje srpskog narodnog veza. Priznanje nije došlo slučajno – ono je rezultat godina istraživanja, predanog rada i iskrene želje da tradicija nastavi da živi.
Ovo, međutim, nije prvo priznanje koje je ponela iz Sokobanje. Još 2021. godine osvojila je prvu nagradu na ovoj manifestaciji, a ovogodišnje priznanje potvrđuje da istinska posvećenost uvek pronađe put do onih koji umeju da je prepoznaju.
Priča o Dušanki Korici mnogo je više od priče o ručnim radovima. Ona govori o ženi koja je po odlasku u penziju pronašla novu misiju – da sačuva ono što vreme polako briše.
„Moja je želja samo da uspem da otrgnem od zaborava taj srpski narodni vez, jer je predivan. To je deo narodne umetnosti kojim su se vekovima bavile žene, a nepravedno pada u zaborav“, kaže Dušanka.
Njeni radovi inspirisani su motivima sa ženskih košulja, rukava i bošča iz različitih krajeva u kojima su živeli Srbi – od Metohije i Kosova, preko Bosne i Hercegovine, do Dalmacije. Svaki kraj ima svoje boje, svoje bodove i svoje motive, ali svi zajedno čine jedinstvenu priču o bogatstvu srpske tradicije.
Posebno mesto među njenim radovima zauzimaju motivi iz Metohije, Kosova, Bosne, Hercegovine i Dalmacije, nastali po uzoru na stare vezove koji su nekada krasili ženske košulje, rukave i bošče. Svaki od njih nosi prepoznatljive boje, bodove i ornamente karakteristične za kraj iz kojeg potiče, pa svaki rad predstavlja svojevrsno svedočanstvo o bogatstvu narodnog stvaralaštva.
Sa posebnim poštovanjem govori i o čuvenom zmijanjskom vezu sa područja Banje Luke, koji se nalazi na UNESCO-ovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa. Među motivima koje neguje nalazi se i jedan od najstarijih bodova srpskog veza iz Hercegovine, koji je svoju vrednost odavno prevazišao lokalne okvire – zabeležen je u Enciklopediji ručnih radova u Italiji, ali i u priručnicima za vez francuskog proizvođača DMC, što svedoči o njegovom međunarodnom značaju. Upravo takvi detalji, sačuvani kroz generacije, za našu sagovornicu , predstavljaju dragoceno nasleđe koje vredi negovati i prenositi budućim pokolenjima.
Gospođa Dušanka ističe da je pronalaženje autentičnih šema često pravi istraživački poduhvat.
„Stalno nastojim da pronađem odakle neki motiv potiče – u etnografskim muzejima ili starim publikacijama. Nažalost, veoma je malo knjiga i šema o srpskom narodnom vezu. Šteta, jer bi se mnogo više žena bavilo ovim radom“, ističe ona.
Iako je po profesiji diplomirani pravnik i gotovo četiri decenije provela radeći na železnici, danas sa istom odgovornošću i predanošću čuva ono što smatra neprocenjivim delom nacionalnog identiteta.
Njena priča s pravom je deo projekta „Ženski potpis Sokobanje“, jer govori o ženi koja svojim radom ostavlja trag mnogo širi od mesta u kojem živi.
Dušanka Korica nije iz Sokobanje, ali je njen trud upravo ovde prepoznat i nagrađen. U mestu koje više od četiri decenije kroz Nacionalni sabor „Zlatne ruke“ brižno čuva tradiciju, narodno stvaralaštvo i stare zanate, njeno umeće pronašlo je zasluženo mesto. To je potvrda da se istinske vrednosti prepoznaju svuda gde se poštuju znanje, posvećenost i ljubav prema kulturnom nasleđu.
Možda je upravo to i najlepša poruka ove priče – da istinske vrednosti ne poznaju granice. One se prepoznaju svuda gde postoje ljudi spremni da ih čuvaju. Zahvaljujući ženama poput Dušanke Korice, srpski narodni vez nije samo uspomena na prošlost, već živo nasleđe koje će nastaviti da govori budućim generacijama.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane opštine Sokobanja. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva
Svi mediji koji preuzimaju vesti ili fotografije sa našeg portala dužni su da jasno navedu izvor. U slučaju prenosa integralne vesti, obavezno je dodati izvor i postaviti link ka originalnom članku. Hvala što poštujete autorska prava i doprinosite transparentnom informisanju!