„Sokobanjska promenada“ i novinarka Ljiljana Nikolić preko talasa radio-Sokobanje širili su dobar glas o Sokobanji nadaleko, širom Srbije i tadašnje Jugoslavije, promovisali njene ljude, potencijale, zdravstvo i turizam. Radio-Sokobanja i Ljilja Nikolić bili su sinonim za dobro novinarstvo, za emisije koje je prenosio i radio-Beograd, za nagrađivane reportaže i razgovore sa svim poznatim ličnostima koje su u to vreme posećivali Sokobanju.
Ljiljana Nikolić je iz svog radija davno otišla, a potom, 2020. godine i iz Sokobanje i iz života svojih rođaka i prijatelja. I radio je davno prestao da bude ono što je bio, ali ih je jedna spomen-tabla ponovo povezala. Na zidu ispred ulaza u sokobanjsku radio-stanicu, odmah ispod table sa nazivom i logoom radio-Sokobanje, rođaci i udruženje građana „Banjsko preobraženje“, u nedelju, na Vidovdan, svečano su otkrili spomen-ploču Ljiljane Nikolić. I evo je Ljilja tu, uz svoj radio, da seća na nekadašnja vremena, na ljude i priče sa radio-talasa…
Granka Marković, Ljiljina rođaka iz Aleksinca, godinama je insistirala da se Ljilji postavi spomen-obeležje:
„Hvala vam svima što ste došli da podelimo sećanje na Ljiljanu. Ja o njoj neću govoriti, o njoj govore njeni Banjčani i njena dela, koja nisu ispisana na naslovnim stranama. Na njenim knjigama vi nećete naći njeno ime na koricama, morate da okrenete dve strane pa da pročitate „autor Ljiljana Nikolić“. To govori najviše o njoj, koliko je bila skromna. Posebno se zahvaljujem udruženju koje je omogućilo da se ovo ostvari, da se svi setimo nje, i danas i kasnije“.
Udruženje građana „Banjsko preobraženje“ pokrenulo je inicijativu i proces dobijanja dozvole, i šest godina nakon njene smrti, tabla je postavljena. Svečanost otkrivanja otvorila je Jasmina Stanković, profesorka srpskog jezika i književnosti, Ljiljina bliska prijateljica i sekretar udruženja:
„Vidovdan asocira na svetlost, na vid, na sećanje na pretke, a Ljilja je upravo bila svetlost, unosila je svetlost u sve ono što je radila, u svaku oblast kojom se bavila. Bilo da je to novinarstvo, istraživački rad, rukotvorine. Širila je vidike svima nama koji smo imali tu čast da je poznajemo i da sarađujemo sa njom. Ljilja je utkana u sve pore sokobanjskog života, u njenu kulturu, turizam, istoriju. Sećamo se njenih emisija, čitamo njene monografije, šetamo Andrićevim stazama koje je upravo ona osmislila. Njena dela govore umesto nje. I ponosna sam što je zaživela inicijativa njenih rođaka Granke i Danijele i što smo kao udruženje uspeli da joj i na ovaj način odamo poštu“.
Prisutnima se obratio i predsednik udruženja Milorad Gavrilović, istakavši da je Ljiljana Nikolić svojim idejama doprinela osnivanju udruženja:
„Ciljevi i pogled na razvoj Sokobanje su nam se pokopili, da banju učinimo lepšom i prijatnijom za sve one koji u njoj žive i za sve one koji je posećuju. Na ovaj način Ljiljanini lik i delo ostaju večno sa nama. Život teče dalje a mi ćemo se potruditi da sledimo ono što je Ljiljana želela“.
Sofija Veljković, nastavnica likovnog u penziji, dugogodišnja Ljiljina prijateljica i komšinica, i podelila je sa prisutnima izuzetno emotivnu priču o godinama druženja sa Ljiljom:
„Bila je simbol informativne službe i novinarstava na radiju. Boja njenog glasa dugo i danas odzvanja u sećanjima porodice i prijatelja. Istovremeno, bila je nežna i krhka u duši, suptilna i emotivna ličnost koja se povlačila u svoju samoću. Njena zvezda se nije ugasila, ostavila je trag svojom dobrotom i svojim ostvarenjima“.
Ljiljana Nikolić nesebično je davala smernice i ideje za bolju i lepšu Sokobanju, promovisala rad sokobanjčana čime god da su se bavili, pronalazila ih gde god da su živeli i radili, beležila, snimala, emitovala intervjue i životne priče, inicirala manifestacije, pisala monografije ustanova i ličnosti. U slobodno vreme bavila se ručnim radovima na poseban način spajajuću tradiciju sa savremenim potrebama. Danas je pamte sokobanjčani koje je još kao decu u vrtiću snimala za svoje emisije, oni koji su kod nje gostovali u studiju, sa kojima je radila dečje emisije i priloge…pamte je sokobanjčani kojima je pomagala razgovorima i savetima, oni kojima je bila dugogodišnji prijatelj i saradnik, i oni koji su je samo znali po glasu sa radija i informacijama koje su tako dobijali…
I kako reče njena prijateljica Jasmina, citirajući Andrića, veliki ljudi umiru dvaput, jednom kada ih nestane sa zemlje, a drugi put kada nestane sećanje na njih i njihovu zadužbinu. Sećanje na Ljiljanu Nikolić nastavlja da živi jer priča o najboljima teče dalje…
foto BanjskiŽurnal
Svi mediji koji preuzimaju vesti ili fotografije sa našeg portala dužni su da jasno navedu izvor. U slučaju prenosa integralne vesti, obavezno je dodati izvor i postaviti link ka originalnom članku. Hvala što poštujete autorska prava i doprinosite transparentnom informisanju!