„Klečim u molitvi na kolenima,
Za nju vapim – Podari joj mir…
Da se obuče u milosrđe, u Dobrotu,
Smirenoumlje, u Dugotrpljivost
Svemogući Dragi Gospode
Pomozi joj da prodre do sebe
Da stane pred Tobom…“
Iz duše, najdubljim bolom napisani stihovi pritisnu tugom na prvo čitanje. Jablanka ih nosi u sebi godinama, svako slovo je uzdah, težak i pretežak, svaka reč je žal koji ne uminjuje i knjiga koju je konačno dočekala ne umanjuje ništa. Samo je sve postalo još stvarnije i opipljivije, ali je Jablanka ostvarila svoju dugo željenu želju, da svojoj Mariji, svojoj izgubljenoj ptici, ostavi u amanet svoju ljubav i svoju molitvu za nju.
Jablanka Pavlović je rođenjem Vrmdžanka, udajom Sokobanjčanka, ranije znana kao frizerka, sada kao pesnikinja. Prvu zbirku pesama objavila je 2004. godine, „Predeli, slike i sećanja“ i od tada nižu se i pesme i priče i romani, promocije i nagrade i članstvo u Udruženju književnika Srbije. Jablanka živi i piše u Sokobanji, knjige su njen život, stihovi su rasuti svuda oko nje, mnogo još pesama čeka u fasciklama na objavljivanje, ali su ove, u knjizi tek izašloj iz štampe „A sada bih da zaćutim“, bile prioritet.
„Dugo sam ih nosila u sebi, godinama. Ja sam sanjala tu knjigu, stihovi su dolazili, ja sam ih beležila i svaki je posvećen njoj. Ona je moja izgubljena ptica, ona se tako i ponaša, kao izgubljena ptica i ova knjiga se rodila tako i morala je da se desi“ – priča Jablanka.
Jablankina molitva je njena unuka Marija, zdravorođena devojčica, nesrećnim slučajem oterana u svet izgubljenih ptica. Nežna i krhka, zlosrećnom sudbinom izbačena iz gnezda, iz sigurnosti, iz detinjstva u svet u kom je stalno u pokretu, u letu, u padu, u lebdenju, u nesigurnosti. Zato je u pesmama, u celoj knjizi ptica dominantna.
„Ptica je život, ptica dominira. A moja Marija tako i živi, ona nema mesto, kao izgubljena ptica. Meni Marija mnogo znači, mnogo…I sve mi se nekako uklapalo sa praznicima, zato sam datumirala svaku pesmu. Duhovnost prožima sve pesme“
Jablanka je knjizi dala naziv „A sada bih da zaćutim“, po prvoj pesmi u njoj. Knjiga je duhovna, nije obična zbirka pesama. Od prvog stiha prepuna je emocija, a onda se ređaju preispitivanja, traganja, pitanja, odgovori, prepliću se Bog i svetlost, zavičaj i majka.
Naslov kaže sve, knjiga traži da se čita u tišini i polako. Kao molitva.
foto BanjskiŽurnal
Svi mediji koji preuzimaju vesti ili fotografije sa našeg portala dužni su da jasno navedu izvor. U slučaju prenosa integralne vesti, obavezno je dodati izvor i postaviti link ka originalnom članku. Hvala što poštujete autorska prava i doprinosite transparentnom informisanju!