Banjske priče Žurnala Banjskog
Slađana Antanasković, poznata sokobanjska frizerka, pleni vedrim duhom i pozitivnom energijom iako je odavno u penziji. Posao kojim se bavila doneo joj je veliki broj poznanstava i prijatelja, lepih susreta i nezaboravnih trenutaka. A njen posao bio je više od šišanja i feniranja, bio je i ostao njena ljubav, njena opsesija, njen razlog za razgovor s ljudima, za smeh i dobro raspoloženje. Njene mušterije za nju su bile na prvom mestu, njihova želja zakon a zadovoljstvo i osmeh na licu kada izlaze iz salona, imperativ.
Kao 22-godišnjakinja, iz Niša, nakon završene frizerske škole, došla je u Sokobanju. Njeno prvo radno mesto bilo je u salonu hotela „Moravica“. A među prvim mušterijama, naš književnik i nobelovac Ivo Andrić.
Sokobanja je za Andrića bila utočište, lečilište i inspiracija. Tokom Drugog svetskog rata, 1942. godine, u Sokobanju se sklanjao od nemačke policije, početkom 70-tih, tražio je i nalazio mir i zdravlje. U hotelu „Moravica“ odsedao je i po tri meseca, šetao uz Moravicu do Lepterije, sa padina Ozrena donosio Slađani božure, jeo kiselo mleko iz Jezera, razgovarao sa seljacima na sokobanjskoj pijaci…
Kada je Vasa Dučić, direktor hotela rekao mladoj frizerki, početnici da treba da ošiša Ivu Andrića, ona je ustuknula. Kako, ona je ženski frizer, neće umeti. Direktorova glava je poslužila kao model, za učenje i opuštanje, a onda je u salon ušao nobelovac.
„Imala sam veliku tremu, a on je bio toliko ljubazan i opušten. Rekao mi je – Drago moje dete, da ti kažem, rekao mi je Vasa da si ti ženski frizer, ali nećeš pogrešiti, samo idi po fazonu. I ja tako uradim. Tada nije bilo fenova ni aparature za pranje kose, kosu sam mu oprala u lavabou, ošišala, stavila mrežicu i stavila ga ispod haube. Elisu sam isključila da mu ne bi podigla kosu. Isušim, razčešljam, on ustaje – Drago moje dete, evo ti ruka, zapamti šta će ti Ivo reći, bićeš jako dobar frizer kad si moju kosu ovako ošišala. I stvarno je tako i bilo“ – kaže Slađana.
Od Ive je tada dobila savet koji je zapamtila i ceo život primenjivala u svom poslu, da mušterija ne želi da čuje da ima lošu kosu, tanku ili krhku ili oštru i grubu, mirna i nemirna kosa, to su izrazi koje Slađana i danas pamti od Andrića.
Slađaninu priču smo snimali u hotelu „Moravica“, pored biste nobelovca, među ružama koje je obožavao, u njegovom apartmanu 114, na terasi… Sećanja su navirala, pričala nam je Slađana o buketima poljskog cveća, presovanom pupoljku božura, lastama na terasi, palačinkama sa ovčjim sirom, ručku na kom je imala tremu zbog bontona, kapi sa trtkama koju i danas čuva…
Slađanina riznica sećanja je bogata i Žurnal Banjski je iz nje izneo nekoliko bisera…njenu priču u celini možete pogledati na you-tube kanalu Žurnala Banjskog:
foto ŽurnalBanjski
Svi mediji koji preuzimaju vesti ili fotografije sa našeg portala dužni su da jasno navedu izvor. U slučaju prenosa integralne vesti, obavezno je dodati izvor i postaviti link ka originalnom članku. Hvala što poštujete autorska prava i doprinosite transparentnom informisanju!