Vesna Bogdanović, učiteljica sokobanjske osnovne škole „Mitropolit Mihailo“ u isturenom odeljenju u Žučkovcu, nakon 30 godina rada, dobila je rešenje za penziju. Lepa vest se poklopila sa pripremama za najradosniji hrišćanski praznik Uskrs, Vesna je sa mlađom ćerkom, na njeno insistiranje, pošla u kupovinu u Sokobanju, ali je stigla samo do kapije.
Dalji razvoj događaja za nju je bio veliko iznenađenje i sve se odvijalo kao na filmskoj traci. Vesni su njeni učenici, od najmlađih do najstarijih, njeni meštani, komšije, rodbina i porodica pripremili iznenađenje za odlazak u penziju koje će ona pamtiti celog života.
„Oni su se pripremali nekoliko dana, a ja nisam znala ništa o tome. Moje ćerke, koje su bile takođe u jednom periodu moje učenice, imale su zadatak da mi odvlače pažnju da ne otkrijem šta se sprema iza mojih leđa. Svako je imao svoju ulogu u tom događaju, njima je to trajalo danima, a za mene je počelo pozivom da idemo u grad u kupovinu“ – priča nam Vesna.
U kupovinu, naravno nije otišla, ispred kapije se, baš u tom tenutku, zaustavio konj sa čezama, njen nekadašnji učenik Marko Mihailović ponudio se da je provoza, ona je sa oduševljenjem prihvatila i film je počeo.
U centru sela, kod škole, Vesna je primetile puno svojih meštana, decu na stepeništu i pomislila kako je baš na vreme stigla da vidi o čemu se radi. Kada su počela pozdravljanja i čestitanja, shvatila je.
„Bila sam u šoku, krenule su emocije, kad sam videla decu, od moje prve generacije kada sam počela u Žučkovcu, pa do najmlađih. Nisam mogla da se obuzdam, plakala sam kao dete. To je neopisiv događaj, kada sve njih vidim na jednom mestu, a svi su ostavili neki pečat u mom životu, svi su postali deo mene. To je divan osećaj“.
Vesna je dobila puno poklona, cveće, portret, divne reči ljubavi i zahvalnosti i tri sadnice voća. Jednu je, zajedno sa svojom decom, odmah zasadila u dvorištu škole, da raste zajedno sa njima, da rađa i seća ih na učiteljicu. Dve je zasadila u svom dvorištu da je sećaju na učenike i ovaj dan.
„Slušala sam te divne reči i razmišljala – Bože, kako su ova deca sve to doživela, a ja sam samo radila svoj posao. Samo sam obične stvari htela, da deca budu dobro, da usvoje znanje, da usvoje ljudske vrednosti, a oni su toliko toga upamtili, toliko toga se setili…“
Vesna je 10 godina radila u Rujevici i 20 godina u svom rodnom selu Žučkovcu. Trideset godina je, nesebično, zajedno sa sricanjem prvih slova, drhtavim povlačenjem kosih crta i pamćenjem računskih operacija, deci darivala ljubav, pažnju, osmeh, učila ih lepim rečima, vrlinama, dobroti… Da je dobro radila pokazao je veliki, grupni zagrljaj u koji je stala sva ljubav dosadašnjih učenika za svoju učiteljicu.
„Taj deo sa decom, kada radimo sa njima, to znaju sve moje kolege, to je najlepši deo našeg posla. I tokom rada ja sam dobijala tu povratnu informaciju od njih u vidu dobre energije, dobrih osećanja, ljudskosti. Ovo sada je samo bio vrhunac toga, njihovih osećanja, emocija, dobrote, ljubavi, i mene je to ganulo, jako“.
Vesna još uvek sređuje utiske predivnog iznenađenja i zahvaljuje se svima koji su učestvovali u njegovoj organizaciji, najpre svim svojim učenicima, njihovim roditeljima, a onda i meštanima i mesnoj zajednici, rodbini i familiji…Posebno se zahvaljuje Marku Lazareviću koji je ceo događaj snimao i fotografisao, za uspomenu i dugo sećanje. I Žurnal Banjski se zahvaljuje Marku na snimcima i fotografijama.
Intervju sa učiteljicom Vesnom Bogdanović možete pogledati na youtube kanalu Žurnala Banjskog:
Snimak događaja u Žučkovcu možete pogledati na youtube kanalu Marka Lazarevića:
Svi mediji koji preuzimaju vesti ili fotografije sa našeg portala dužni su da jasno navedu izvor. U slučaju prenosa integralne vesti, obavezno je dodati izvor i postaviti link ka originalnom članku. Hvala što poštujete autorska prava i doprinosite transparentnom informisanju!