Vrmdžu i Bučum, sela neobičnih imena, razdvajaju kilometri i pripadnost različitim opštinama, Sokobanji i Svrljigu, a povezuju ih istorija i ljudi.
Veza između ova dva sela je familija Živići iz Vrmdže. Naime, preci Živića doselili su se u Vrmdžu iz Bučuma, davno, nekada. Taj podatak je jedan Bučumac, profesor Nedeljko Bogdanović uneo u svoju knjigu „Bučum“, a diplomirani master istoričar i entuzijasta, Milan Milutinović, takođe iz Bučuma, tragom te informacije pokrenuo je priču i potražio imena, prezimena i ljude, uspostavio kontakte i jesenas su Živići iz Vrmdže posetili selo svojih predaka, Bučum.
Oživele su vekovima prekinute familijarne veze i prijateljstva, pa su prošlog vikenda, Vrmdžani bili domaćini svojim Bučumcima. Toplica i Mija Ljubisavljević, Ljuba Antonijević i Miladinka Ranđelović iz Vrmdže, svi Živići, dočekali su Milutinoviće, Mileta, Milana i Anu i Bogdanoviće, Ivana i Živorada, iz Bučuma.
Prvi susret u Vrmdži upriličen je u porti crkve Svete Trojice. Živići su goste dočekali pogačom i solju, i otvorenim vratima svoje svetinje i Zavičajnog muzeja.
Odatle su krenuli u obilazak sela i okoline. Gostima su sa ponosom predstavili prirodna bogatstva sela, mnoštvo izvora i česmi, reku, Vrmaško jezero i vidikovce. U zaseoku Vlaška Mala pokazali su im najstarije kuće familije Živići, a za kraj su ostavili Vrmaški grad i pogled sa ove impozantne stene na celo selo i sokobanjsku kotlinu.
„Mi smo prezadovoljni posetom i gostoprimstvom naših prijatelja i domaćina. Vrmdža je potpuno drugačija priča od Bučuma, selo je živo, ljudi rade poljoprivredu, turizam. Priroda je divna, videli smo Rtanj, Ozren…neopisivo iskustvo i lepota“ – rekao je u razgovoru za Žurnal Banjski Mile Milutinović, gost iz Bučuma.
Glavni motiv i posete i cele priče su koreni predaka, potraga za podacima, imenima onih koji su došli u Vrmdžu i onih koji su ostali u Bučumu. Zato je bilo bitno gostima pokazati najstarije kuće Živića, najveće i najbrojnije familije u Vrmdži, koja je po popisu početkom 20. veka brojala 13 kuća.
„Naši preci su došli iz njihovog kraja i mi smo posle toliko godina uspeli da se sretnemo i da se upoznamo jer smo iz iste familije. Pokazali smo im kuće Živića u Vlaškoj Mali, ispričali smo im ono što smo čuli i zapamtili od naših dedova i pra-dedova, a oni su nama pričali svoja saznanja“ – rekao nam je Ljuba Antonijević.
Kroz razgovor i sećanja, ustanovili su da se priče poklapaju, da se imena prepliću, da je čak i položaj kuća u Vlaškoj Mali, pored reke, gde su se nastanili došljaci, doslovce preslikan iz njihovog rodnog Bučuma.
Ljuba Antonijević godinama sakuplja podatke o svojim precima, beleži sećanja i priče za unazad osam generacija Živića.
Mile Milutinović kaže da je našao podatak da je popis vršen 1836. i 1839. godine, i da je pretpostavka da su se njihovi preci tih godina i odselili iz Bučuma, odnosno, da su se preci Živića doselili u Vrmdžu. Priča o dolasku je ista i u Vrmdži i u Bučumu i u zapisima iz starih istorijskih knjiga.
„Živići, su se doselili iz Svrljiškog Bučuma, i prema kazivanju, bili su stočari. Po dolasku u Vrmdžu uzeli su slabiju zemlju pa se za njih sa podsmehom govorilo da su „sejali pepeo“. Iako je bio jedan od viđenijih i bogatijih ljudi u selu, zbog te loše zemlje deda-Živa je rešio da se odseli i bio je već na izlazu iz banjskog sreza kada ga je na samoj granici u Bovanskoj klisuri sustigao turski starešina na konju i ponudio mu da bira zemlju koju želi samo da ne ode jer bi to štetilo njegovom ugledu. Tako su Živići dobili bolju zemlju i ostali u Vrmdži.“
Profesor Nedeljko Bogdanović priredio je i izdao knjigu „Bučum“. Profesor je, na žalost, preminuo, ali je odštampano i drugo, dopunjeno izdanje njegove knjige. U njoj se pominju i Živići, a sadašnjim potomcima je zadatak da istraže i ustanove imenom i prezimenom ko je Bučumac koji je svoju lozu preneo u Vrmdžu. Onda će rodoslov Živića, i Vrmdžana i Bučumaca biti kompletan.
foto BanjskiŽurnal
Svi mediji koji preuzimaju vesti ili fotografije sa našeg portala dužni su da jasno navedu izvor. U slučaju prenosa integralne vesti, obavezno je dodati izvor i postaviti link ka originalnom članku. Hvala što poštujete autorska prava i doprinosite transparentnom informisanju!