Autorka Ivana Dimitrijević u knjizi govori o tome kako je Nikola Pašić predstavljen u epskim pesmama i anegdotama, dok recenzent dr Dejan Krstić objašnjava na koji način su folklorne forme korišćene da Pašića veličaju ili osporavaju.
Između epskog junaka i junaka narodnih anegdota , tako se u folkloru pojavljuje Nikola Pašić, jedna od najznačajnijih političkih ličnosti srpske istorije. Upravo toj zanimljivoj temi posvećena je knjiga „Nikola Pašić u folkloru“, koja je predstavljena u Sokobanji.
Promocija knjige „Nikola Pašić u folkloru“, autorke Ivane Dimitrijević, etnologa i antropologa iz Zaječara održana je juče u Legatu Miluna Mitrovića. Događaj su organizovali Ogranak Vukove zadužbine u Zaječaru i Kulturni centar Sokobanja, a publika je imala priliku da čuje zanimljive uvide o tome kako narodna tradicija pamti jednu od najznačajnijih ličnosti srpske političke istorije.
Knjiga otvara temu kojom se do sada gotovo niko nije sistematski bavio – kako je Nikola Pašić predstavljen u usmenom folkloru, pre svega u epskim pesmama i anegdotama.
Od radoznalosti do naučnog istraživanja
Autorka Ivana Dimitrijević objašnjava da je ideja za istraživanje nastala sasvim spontano, dok je tražila temu za svoj diplomski rad.
„Zapravo sasvim slučajno. Tražila sam temu za diplomski rad i htela sam da radim nešto sasvim drugo. U jednoj pretrazi u biblioteci pojavila se knjiga ‘Epske pesme o Nikoli Pašiću’ i iz radoznalosti sam se zapitala kakve su to epske pesme o Pašiću. Ispostavilo se da iza toga stoji čitava priča“, kaže Dimitrijević.
Kako ističe, ubrzo je otkrila zanimljiv kontrast između Pašića kakvog prikazuju epske pesme i onog koji se pojavljuje u narodnim anegdotama.
„Epski Pašić je hrabar junak, gotovo mitska ličnost koja juriša kroz Balkanske ratove i Prvi svetski rat i spasava zemlju od neprijatelja i nesloge. A Pašić iz anegdota je potpuno drugačiji – nesiguran, govori dijalektom, ponekad greši u padežima, nekada je čak prikazan kao neko ko pokušava da prevari ili da se izvuče iz situacije. To je kao druga strana njegove ličnosti“, objašnjava autorka.
Govoreći o značaju folklora, Dimitrijević naglašava da on predstavlja važan izvor za razumevanje društva i njegovih vrednosti.
„Folklor nam mnogo govori o tome kako jedno društvo u određenom istorijskom trenutku razume sebe i svoju poziciju u istoriji. Ipak, zanimljivo je da epske pesme o Pašiću nisu zaživele u narodu – bile su štampane i distribuirane tokom rata, ali su kasnije ostale u bibliotekama. Anegdote su, čini se, imale mnogo veći uticaj na kolektivno pamćenje“, kaže ona.
Građa pronađena i u biblioteci i na internetu
Iako bi se moglo pretpostaviti da je prikupljanje građe za ovakvu temu bilo zahtevno, autorka ističe da je do materijala zapravo dolazila prilično lako.
Epske pesme pronašla je u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ u Beogradu, dok su se zbirke anegdota o Pašiću mogle pronaći i na internet-sajtovima za prodaju starih knjiga.
„Sećam se da sam jednu zbirku kupila na Kupindu za sto dinara. Tako da građe ima, samo je trebalo povezati sve to i staviti u širi kontekst“, kaže Dimitrijević.
Među brojnim anegdotama, posebno su joj zanimljive one u kojima Pašić pokazuje duhovitost.
„Jedna od mojih omiljenih je kada mu ministar unutrašnjih poslova kaže da je Bog žandarm, a Pašić odgovori: ‘Onda si mu ti resorni ministar’“, navodi autorka uz osmeh.
Folklor između veličanja i kritike
O knjizi je govorio i dr Dejan Krstić, etnolog i antropolog, doktor etnoloških i antropoloških nauka i naučni saradnik, jedan od troje recenzenata knjige i predstavnik izdavača – Ogranka Vukove zadužbine u Zaječaru.
On je podsetio da je Vukova zadužbina značajna kulturna institucija sa sedištem u Beogradu, koja ima ogranke širom zemlje, među kojima je i veoma aktivan ogranak u Zaječaru.
„Pored brojnih programa koje realizujemo, prepoznatljivi smo i po izdavačkoj delatnosti. Krajem prošle godine objavili smo knjigu Ivane Dimitrijević ‘Nikola Pašić u folkloru’, koja se bavi Pašićem u epskim pesmama i anegdotama“, rekao je Krstić.
On naglašava da knjiga ne donosi samo zanimljive folklorne zapise, već i ozbiljnu naučnu analizu.
Prema njegovim rečima, autorka prikupljeni materijal stavlja u širi društveni i politički kontekst, pokazujući kako su folklorne forme u različitim periodima korišćene da veličaju Pašića ili da ga osporavaju.
„Njegovi politički sledbenici trudili su se da ga uzdignu na nivo mitskog junaka, dok su politički protivnici kroz anegdote često ukazivali na njegove slabosti. Epske pesme su tu da veličaju, dok anegdote često otkrivaju neku drugu stranu ličnosti“, objasnio je Krstić.
On je dodao da ogranak Vukove zadužbine u Zaječaru ima članove i u Sokobanji, što dodatno učvršćuje saradnju između dve sredine.
„Ovo je još jedan korak u našoj veoma dobroj saradnji, i ličnoj i institucionalnoj. Saradnja će se svakako nastaviti – već 25. marta dolazimo ponovo u Sokobanju sa jednim predavanjem“, najavio je Krstić.
Prisutne je pozdravila i direktorka Kulturnog centra Sokobanja Daliborka Stevanović, koja je takođe član ogranka Vukove zadužbine, a članovima iz Sokobanje uručeni su primerci knjige kao znak zahvalnosti za doprinos radu ogranka.
Veče u Legatu Miluna Mitrovića proteklo je u razgovoru o istoriji, tradiciji i načinu na koji narod kroz priče i pesme pamti svoje savremenike, ostavljajući publici utisak da folklor, i kada govori o velikim političkim ličnostima, uvek čuva i onu ljudsku, svakodnevnu dimenziju njihove priče.
O autorki
Ivana Dimitrijević je etnolog i antropolog iz Zaječara. Godine 2018. diplomirala je na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, gde je njen diplomski rad „Nikola Pašić u folkloru savremenika“ nagrađen kao najbolji.
Godine 2021. stekla je dve master diplome – jednu na istom odeljenju, a drugu na međunarodnom Erasmus Mundus master programu za menadžment u turizmu.
Na osnovu svog istraživanja objavila je knjigu „Nikola Pašić u folkloru“, čime je otvorila novu temu u naučnom proučavanju folklora.
Svi mediji koji preuzimaju vesti ili fotografije sa našeg portala dužni su da jasno navedu izvor. U slučaju prenosa integralne vesti, obavezno je dodati izvor i postaviti link ka originalnom članku. Hvala što poštujete autorska prava i doprinosite transparentnom informisanju!