Februar je na izmaku, bilo je i snega i kiše i sunca, i niskih temperatura ispod nule i dana sa temperaturom u plusu i sve te promene uticale su na zasađena žita, pšenicu i ječam.
Kakvo je stanje ozimih kultura na području opštine Sokobanja pitali smo Sanju Milojević, diplomiranog inženjera poljoprivrede za zaštitu bilja i vlasnicu poljoprivredne apoteke u Sokobanji:
„Ova zima je koliko-toliko pogodovala ozimim usevima, imali smo i period sa snegom i niskim temperaturama a ozima žita vole da prođu takve uslove. To je takozvano kaljenje ili jarovizacija, stručnije rečeno. Znači, imali smo sve dobre uslove do pre nekih mesec dana kada su počele obilne padavine u vidu kiše. Kiša nije pogodovala žitu jer su pojedine parcele već imale dovoljnu količinu vlage i kiša je bila višak“ – rekla nam je Sanja Milojević.
Da je umesto kiša padao sneg bilo bi drugačije, jer se sneg sporije topi i zemlja bi imala vremena da upije vodu i vlagu, natapanje bi bilo sporije i ta vlažnost bi se akumulirala u zemljištu za neka kasnija vremena. Kiše su donele veliku količinu padavina i neke parcele su ostale pod vodom jer zemljište ne može više da prima toliku količinu niti pak postoji mogućnost oticanja.
„Zbog svega toga stanje ozimihih žita je jako „šareno“. Imamo izuzetno dobre parcele, ali ima i loših gde je i sama priprema za setvu loše odrađena. Plitka oranja ili tanjiranja doprinela su zadržavanju vlage u površinskom sloju što ne pogoduje biljkama“ – objasnila je Sanja.
Žita su u februaru mesecu u fazi u kojoj i treba da budu, na vreme posejana pšenica se nalazi u fazi 8-9 listova a ona iz kasnije setve u fazi bokorenja. Vremenski uslovi u toku jesenjih u zimskih meseci su bili povoljniza ozime useve, jer je bilo dovoljno vlage, naročito i novembru i januaru a temperature povoljne za rast i razvoj ozimih useva. Sada je period kada je aktuelna prihrana azotnim đubrivima. Ratarima se preporučuje prva prihrana zbog ispiranja azota, sa oko 160-170 kg/ha.
„Mogu da kažem da su žita na većini parcela u solidnom stanju, izuzev onih na parcelama pod vodom. Nadamo se da će se nakon prihrane azotom i to korigovati i da će naši ratari imati solidan prinos, obzirom na količinu vlage koja je prisutna u zemljištu“ – zaključila je Sanja Milojević, diplomiranog inženjera poljoprivrede za zaštitu bilja.
U Sokobanjskom kraju, prihrana se ne praktikuje u prvoj polovini februara jer je vegetacija kasnija i žita su još u fazi mirovanja. Naravno, ko je hteo mogao je da iskoristi niske temperature i smrznuto zemljište da to uradi. Druga polovina februara je optimalno vreme za prihranu, a koliko će vremenske prilike i vlaga u zemljištu da dozvole ulazak u njive, ostaje da se vidi i na ratarima da se snađu.
foto Banjski Žurnal
Svi mediji koji preuzimaju vesti ili fotografije sa našeg portala dužni su da jasno navedu izvor. U slučaju prenosa integralne vesti, obavezno je dodati izvor i postaviti link ka originalnom članku. Hvala što poštujete autorska prava i doprinosite transparentnom informisanju!