U vremenu ubrzanih tehnoloških promena, pojedinci koji uspevaju da spoje inovacije, iskustvo i viziju razvoja postaju važni akteri savremenog poslovnog okruženja. Saša Stojanović već godinama gradi projekte na preseku tehnologije, turizma i digitalne transformacije, a u razgovoru za Žurnal Banjski govori o svom profesionalnom putu, iskustvima i idejama koje oblikuju njegov rad.
Put Saše Stojanovića, osnivača kompanije 360 VR (360Serbia), pokazuje kako spoj znanja, strategije i tehnološke vizije može da promeni način na koji razumemo digitalni svet i koristimo ga u svakodnevnom poslovanju. Po obrazovanju geograf, danas stoji iza projekata koji kombinuju virtuelnu realnost (VR), veštačku inteligenciju (AI) i napredne digitalne sisteme, sa ciljem da tehnologiju pretvore u konkretno poslovno rešenje.
Njegov profesionalni put započeo je daleko od startap scene i tehnoloških laboratorija, u učionici.
„Moj put je počeo u učionici, gde sam od 2002. do 2014. godine radio kao nastavnik geografije, ali sam uvek bio duboko u tehnologiji, praveći školske sajtove i istražujući digitalne prostore“, kaže Stojanović.
Prekretnica je nastala u trenutku kada je shvatio da klasična fotografija više ne može da prenese iskustvo prostora.
„Shvatio sam da je klasična, statična fotografija postala nedovoljna jer je „mrtva“, ona ne pruža interakciju niti dubinu. VR sam video kao moćan alat za prenošenje iskustava i emocija, a ne samo kao tehnološki hir.“
Taj uvid ga je odveo do pozicije CTO-a u britanskoj kompaniji Spinview, a potom i do osnivanja sopstvene firme 360 VR 2019. godine.
„Brutalni počeci“ i borba sa skepticizmom
Ulazak u VR industriju u Srbiji nije bio jednostavan. Tržište je, kako kaže, bilo skeptično prema ideji „virtuelnog“, a klijenti su teško mogli da zamisle konkretne benefite.
„Počeci su podrazumevali suočavanje sa skepticizmom kupaca koji nisu mogli da vizualizuju prostor i plašili su se investiranja u nešto virtuelno. Održala me je fokusiranost na rešavanje milionskih problema, poput onog koji imaju investitori: kako prodati stan na „blatnjavoj parceli“ dok još nema ni prve cigle.“
Upravo ta filozofija oblikovala je njegov pristup , ne pravljenje virtuelnih tura radi estetike, već stvaranje alata koji rešavaju poslovne izazove.
„Gradimo iskustva, ne sajtove“, naglašava Stojanović.
Jedan od prvih projekata koji je potvrdio ovaj pristup bio je „Novi Kvart“ u Novom Sadu, gde je digitalna prodajna kancelarija omogućila kupcima da „šetaju“ kroz nepostojeće stanove, što je ubrzalo prodaju još u ranoj fazi gradnje.
Kada VR postaje poslovna inteligencija
Važan preokret dogodio se kada je VR prestao da bude samo vizuelna prezentacija i postao analitički alat.
„Taj kvantni skok dogodio se sa projektom Ad-Testing UK. Tu VR više nije bio prezentacija, već poslovna inteligencija“, objašnjava.
Platforma koju je njegov tim razvio omogućila je globalnim brendovima da unapred testiraju izgled reklamnih kampanja na digitalnim bilbordima u velikim gradovima Ujedinjenog Kraljevstva, analizirajući reakcije i optimizujući strategiju pre ulaganja velikih budžeta.
Tehnologija kao odgovor na univerzalne probleme
Iako radi u različitim sektorima, turizmu, javnoj upravi, industriji, kulturi i međunarodnim projektima ,Stojanović smatra da sve oblasti dele isti izazov.
„Zajednički imenitelj je ogromna neefikasnost uzrokovana zastarelim procesima i strahom od promene načina razmišljanja.“
Prema njegovim rečima, ključ leži u vizualizaciji budućnosti i oživljavanju prošlosti na način koji je istovremeno dostupan i ekonomski održiv.
AI kao alat koji menja pravila igre
Paralelno sa VR tehnologijama, razvija i sopstvene AI alate za marketing, brendiranje i produkciju sadržaja.
„AI je demokratizovao vrhunsku tehnologiju“, kaže, navodeći primere gde digitalni vodiči mogu da komuniciraju na više jezika uz savršenu sinhronizaciju, čineći kulturnu baštinu dostupnom globalnoj publici.
Za male i srednje biznise, AI chatbot sistemi postaju, kako objašnjava, „mašine za generisanje upita koje rade 24/7“, omogućavajući im da se takmiče sa velikim kompanijama.
Projekti koji potvrđuju globalni domet
Među projektima koji su obeležili njegovu karijeru izdvaja SmartSales rešenje za kanadsko tržište i Ad-Testing UK platformu, koje opisuje kao dokaz sposobnosti da razvija kompleksna enterprise rešenja na međunarodnom nivou.
„To je moj „nuklearni kofer“ – dokaz da mogu da isporučim kompleksna rešenja i automatizujem procese koji su ranije zahtevali mesece rada“, kaže naš sagovornik.
Najveći izazov – mentalitet, ne tehnologija
Iako Srbija ima tehnički potencijal, Stojanović smatra da najveći izazov nije u tehnologiji.
„Najveći problem je što ljudi čekaju na „zeleno svetlo“ pre nego što deluju. Ljudi su navikli na mentalitet zaposlenog, a ne vlasnika vizije.“
Ipak, primeri digitalne transformacije lokalnih samouprava pokazuju da se svest menja kada rezultati postanu vidljivi.
U vremenu brzih tehnoloških promena, upozorava da većina noviteta nema stvarnu vrednost.
„Hype je lepa sličica bez svrhe, dok je inovacija alat koji štedi novac, povećava produktivnost ili stvara novu vrednost.“
Nacionalni digitalni blizanac Srbije – vizija budućnosti
Jedan od njegovih najambicioznijih projekata je „Nacionalni digitalni blizanac Srbije“ – interaktivna digitalna replika države.
„Ideja je nastala iz želje da prestanem da pravim pojedinačne ture i postanem arhitekta budućnosti Srbije“, kaže Stojanović. To je ideja o 1:1 digitalnoj replici države koja integriše katastar, infrastrukturu, kulturno nasleđe i poljoprivredu.
„ Takav sistem, kako navodi, mogao bi da donese transparentnije javne usluge, prediktivno održavanje infrastrukture i snažnije privlačenje investicija.
Za građane to znači potpunu transparentnost, brže javne usluge i očuvanje baštine, dok za državu predstavlja alat za prediktivno održavanje infrastrukture i snažnije privlačenje stranih investicija.
Vizija razvoja – strateški partner digitalne transformacije
U narednih pet godina, Stojanović vidi svoju kompaniju kao ključnog strateškog partnera u digitalnoj transformaciji države. „Moj cilj više nije samo isporuka softvera, već postavljanje novih standarda kroz Nacionalni digitalni blizanac. 360 VR treba da postane sinonim za imerzivni ekosistem koji povezuje kulturu, privredu i tehnologiju“, kaže.
Emocija kao krajnji cilj tehnologije
Iako govori o naprednim sistemima i algoritmima, Stojanović naglašava da tehnologija ima smisla samo ako prenosi ljudsko iskustvo.
„Kada vidite da tehnologija može da naježi čoveka i prenese mu duh stadiona ili istorijskog događaja kao da je tamo, znate da ste uradili nešto što ostaje.“
Savet mladima: strategija pre tehnologije
Na kraju, poručuje mladima koji žele da uđu u VR ili AI industriju da razmišljaju šire.
„Prestanite da budete samo tehničari i počnite da razmišljate kao stratezi koji rešavaju probleme. Ne čekajte dozvolu – gradite, testirajte i budite opsednuti detaljima.“
Foto: Saša Stojanović
Svi mediji koji preuzimaju vesti ili fotografije sa našeg portala dužni su da jasno navedu izvor. U slučaju prenosa integralne vesti, obavezno je dodati izvor i postaviti link ka originalnom članku. Hvala što poštujete autorska prava i doprinosite transparentnom informisanju!