Badnji dan označava početak priprema za najradosniji hrišćanski praznik – Božić. Ime je povezano s badnjakom, hrastovim drvetom koje se tradicionalno seče i unosi u kuću, a ovaj dan obiluje običajima i simbolima koji se i danas poštuju u mnogim domovima. Badnji dan je i poslednji dan Božićnog posta, a badnja večera poslednji posni obrok pred sveto pričešće.
U seču badnjaka ide se ranom zorom, u rukavicama, jer se sveto drvo koje je ugrejalo Isusa Hrista odmah po rođenju, ne hvata golim rukama i sa darovima, vinom i žitom. Domaćin mora biti vešt da iz prvog puta odseče mlado drvo hrasta, i uhvati prvi iver rukama. Odsečeno mesto se posipa vinom i žitom, uz molitvu i zahvalnost. Badnjak se ostavlja ispred vrata sve do uveče. Iver se daje domaćici koja ga potapa u vodu i sa njom mesi božićnu česnicu.
Oni koji poste znaju da je Badnja večera strogo posna, mrsna hrana se izbegava, čak i ako se nije postilo čitav Božićni post. Iako su se običaji tokom vremena prilagodili savremenom načinu života, Badnje veče ostalo je ključno, s posebnim značenjem.
Suve šljive i orasi i neizostavna pečena tikva, pečen krompir, „nezapržen“ pasulj, sušena riba, kiseo kupus i turšija, nekoliko jednostavnih posnih jela na vodi, i šljive sa pirinčem kao slatkiš, nekada je to bila tradicionalna skromna Badnja večera. Jer poslednji dan posta podrazumeva post na vodi, bez ulja. Poseban ukras badnje trpeze su obredni hlebovi, mešeni tog dana. Svaki ima svoju namenu i simboliku, kuća, njiva, livada, bačva, obor, krave, ovce, svinje, a deci su posebno namenjene i posebno drage „guske“ sa očima od zrna pasulja.
Međutim, utisak je da su suvo i sveže veće sve više simbolika Badnjeg dana i da su se suština i pravi značaj ove hrane ovog dana vremenom izgubili. A suština je ono što smo već pomenuli, post na vodi, bez ulja.
Sa prvim mrakom, u kuću se unose Badnjak i slama, deca „kvoču i pijuču“, domaćica daruje polaznike orasima, bombonama i novčićima. Badnjakom se džara vatra i priziva blagodet u domaćinstvu „koliko iskrica toliko dece u kući, zdravlja i blagostanja, koliko iskrica toliko jaganjaca, prasića i pilića…“
Slama se rastura po podu, kao simbol pećine i štale u kojoj je Bogomladenac rođen. Isto značenje ima i Badnja večera postavljena, ne na stolu, nego na slami, na podu.
Glavna svrha večere je skromnost, pomirenje i praštanje i okupljanje cele porodice kako bi zajedno dočekali Božić.
foto BanjskiŽurnal
Svi mediji koji preuzimaju vesti ili fotografije sa našeg portala dužni su da jasno navedu izvor. U slučaju prenosa integralne vesti, obavezno je dodati izvor i postaviti link ka originalnom članku. Hvala što poštujete autorska prava i doprinosite transparentnom informisanju!