Književno stvaralaštvo na dijalektu učitelja Gorana Petrovića iz Sokobanje, a rodom iz Sesalca, dobija priznanja na renomiranim festivalima ovog tipa u okruženju, a u Sokobanji se željno očekuje svako njegovo veče poezije ili nastup na kom se može čuti njegovo čitanje svojih radova.
Pri tom, Goran je i glumac, a spojivši pisanje i glumu, iznedrio je monodramu „Stani goro, stani vodo“ koju je sam i izvodio na mnogim scenama.
Ovaj izuzetan sokobanjski pisac svojim radom i stvaralaštvom je čuvar govorne i kulturne baštine sokobanjskog kraja, čuvar tradicije i običaja, mentaliteta i načina života meštana, ne samo svog rodnog Sesalca, već svih sokobanjskih sela.
Kao krunu svega toga, Goran već dve godine priprema knjigu pisanu lokalnim govorom, knjiga je završena pre godinu dana, otprilike u ovo vreme, a od tada radi obiman posao akcentovanja, i kako kaže, i to je pri kraju, sada je na slovu „C“.
„Želim da svaku reč akcentujem, da to ostane kao svedočanstvo jednog prošlog vremena, jer se lokalni govor polako gubi, u želji da se priča pravilnim, književnim jezikom. A to je moj matični govor, matični jezik, i želim da dokažem da se tim govorom, koji je malo potcenjen, može pisati, i te kako lepo, i poezija i proza“ – kaže Goran u intervjuu za Žurnal Banjski.
U Goranovim pričama i pesmama žive ljudi iz njegovog Sesalca, iz njegovog detinjstva, sa svojim manama i vrlinama, tugama i radostima, malim srećama i teškim životnim trenucima. Emocija izbija iz svake reči, iz svakog stiha, stvara knedlu u grlu i tera da oči zasuze. Upravo zato je Goran svoju knjigu nazvao „Kapnu suzice“.
„To je motiv koji se provlači kroz sve priče, a ljudi u njima su ljudi kojih više nema i ja sam ih na neki način okupio u ovoj knjizi i opet sam bio sa njima. Po prirodi sam zaboravna i rasejana osoba, ali događaje i ljude iz detinjstva pamtim do tančina, i ako mi je Bog dao taj dar da pamtim, dao je s razlogom, i ja se trudim da ispunim taj zadatak, da opišem te događaje i da sačuvam taj naš izvorni govor koji polako nestaje, ali i mentalitet ljudi i njihov način života“ – kaže Goran.
Goran je odličan poznavalac „našinskih“ reči i izraza, starih i arhaičnih, i nastoji da ih u svoje tekstove ubaci što više. Timočko-prizrenski govor je pravo bogatstvo reči sa kojih on skida prašinu, ubacuje ih u priče i pesme i „našinskim“ rečnikom na kraju svake, objašnjava šta koja tačno znači.
„Nadam se da će ljubav prema jeziku i ljudima i ta emocija koja izbija iz priča i pesama da podstaknu čitaoce da i oni čuvaju svoj govor i svoja sećanja na tradiciju i običaje naših sela“ – dodaje Goran.
Dejan Krstić, doktor etnologije i antropologije iz Zaječara, predložio je pre dve godine, kada je Goran započeo pisanje knjige, da je piše lokalnim govorom i da celu knigu, svaku reč posebno, akcentuje. Ogroman posao je pri kraju, kada završi akcentovanje, slede konsultacije sa saradnicima, sa dr Krstićem i Jovanom Bojović iz Instituta za srpski jezik SANU, zatim lektura i do proleća, ova izuzetna knjiga bi trebala da bude pred čitaocima, koji je željno očekuju.
Intervju sa Goranom Petrovićem možete pogledati na you-tube kanalu Žurnala Banjskog.
Svi mediji koji preuzimaju vesti ili fotografije sa našeg portala dužni su da jasno navedu izvor. U slučaju prenosa integralne vesti, obavezno je dodati izvor i postaviti link ka originalnom članku. Hvala što poštujete autorska prava i doprinosite transparentnom informisanju!