Vrmdža i Bučum, jedno sokobanjsko i jedno svrljiško selo, kao i sva druga sela su u svojim opštinama, jedino malo neobičnih imena. I neobične međusobne povezanosti, istorijske, ljudske, krvne…
Veza između ova dva sela je familija Živići, najbrojnija familija u Vrmdži. Živići su se doselili u Vrmdžu iz Bučuma, davno, nekada. A onda je jedan Bučumac, potomak starosedalaca, diplomirani master istoričar i entuzijasta, Milan Milutinović, pokrenuo priču, pročačkao prošlost, podenuo sadašnjost i eto Živića iz Vrmdže Bučumu u goste…Nakon više meseci dogovaranja, zakazivanja i odlaganja, konačno se ovog vikenda desio susret odseljenih i starosedalaca, Vrmdžana i Bučumaca.
Toplica, Vladica, Mija i Ljuba iz Vrmdže, svi pod prezimenom Ljubisavljević, svi Živići, došli su u selo svojih predaka gde su ih dočekali Milenko, Mile, Ana i Milan Milutinović, Živorad i Mirjana Bogdanović, Radoš Mitić…
„Hvala što ste posle 150 godina opet došli u svoj rodni kraj…Vaša prisutnost je dar našem selu i trajna veza sa njegovom tradicijom…Neka ovaj susret bude most između prošlosti i budućnosti, između predaka i potomaka…“ – rekao je Milan Milutinović, dočekujući goste.
A istorija i porodično predanje kažu ovako – godine 1834. na području kapetanije banjske bilo je 26 sela. Po veličini drugo selo, sa 61 kućom, bila je Vrmdža. Vreme je prolazilo, Vrmdža se širila i povećavao se i broj stanovnika i broj kuća, a tome su doprinela i doseljavanja, iz bliže i dalje okoline. Najčešći uzrok doseljavanja i traženja utočišta u ovom banjskom selu bile su bune i ustanci, pa su se ovde nastanjivali i Piroćanci posle Piroćanske bune 1836. godine, Crnogorci posle Omer-pašine bune 1852.godine, bilo je i bekstva posle ličnih i pojedinačnih sukoba sa Turcima ili od velikih bolesti. Neki su dolazili da rade kao sluge kod bogatijih domaćina pa su se u selu i kućili i ostajali da žive, a neki se ženili i ostajali ženi u kuću. Tako je početkom 20.veka u Vrmdži živelo oko 15 familija, a jedna od njih, familija Živići, brojala je čak 13 kuća. Živići, su se doselili iz Svrljiškog Bučuma, i prema kazivanju, bili su stočari. Po dolasku u Vrmdžu uzeli su slabiju zemlju pa se za njih sa podsmehom govorilo da su „sejali pepeo“. Iako je bio jedan od viđenijih i bogatijih ljudi u selu, zbog te loše zemlje deda-Živa je rešio da se odseli i bio je već na izlazu iz banjskog sreza kada ga je na samoj granici u Bovanskoj klisuri sustigao turski starešina iz banje i ponudio mu da bira zemlju koju želi samo da ne ode jer bi to štetilo njegovom ugledu. Tako su Živići dobili bolju zemlju i ostali u Vrmdži.
Pomenuti diplomirani master istoričar Milan Milutinović, zaljubljenik u svoj Bučum, njegove livade, šume i njive, poštovalac prošlosti, tradicije i svojih korena, već mesecima istražuje istorijske arhive i knjige, traži imena i prezimena, spaja ljude i pravi rodoslov Živića, i Vrmdžana i Bučumaca.
Zahvaljujući njemu i mnogim drugim dobrim ljudima iz Bučuma, prvi susret se desio, a kako najavljuju, biće ih još, i u Vrmdži i u Bučumu. Jer, jedan dan je malo za priču dugu 150 godina.
foto Toplica Ljubisavljević, Milan Milutinović
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane opštine Sokobanja. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva
Svi mediji koji preuzimaju vesti ili fotografije sa našeg portala dužni su da jasno navedu izvor. U slučaju prenosa integralne vesti, obavezno je dodati izvor i postaviti link ka originalnom članku. Hvala što poštujete autorska prava i doprinosite transparentnom informisanju!