U noći između subote i nedelje, 25. i 26. oktobra 2025. godine, prelazimo na zimsko računanje vremena. Tačno u 3 ujutru kazaljke na satu pomeraćemo jedan sat unazad, što znači da će se vreme u 3:00 računati kao 2:00.
Pomeranje sata uvedeno je tokom Prvog svetskog rata u Nemačkoj i Austrougarskoj sa ciljem uštede energije. Nakon toga, praksa je više puta ukidana i ponovo uvođena, da bi se konačno ustalila 1983. godine. Uvođenjem jedinstvenih propisa na nivou Evropske unije 1996. godine, ceo proces je standardizovan, tako da sve države članice EU prelaze na letnje računanje vremena poslednje nedelje u martu, a vraćaju se na zimsko računanje vremena poslednje nedelje u oktobru.
Pomeranjem sata unazad te noći ćemo spavati sat duže, ali dan će početi ranije i mrak će padati ranije, što znači da će se svetlost smanjivati tokom popodneva. Ova promena može uticati na unutrašnji biološki sat ljudi, a adaptacija može trajati do dve nedelje. Da bi se lakše prilagodili, preporučuje se postepeno pomeranje vremena odlaska na spavanje, izlaganje prirodnoj svetlosti i održavanje redovne rutine spavanja i buđenja.
Iako je Evropski parlament 2019. godine izglasao ukidanje sezonskog pomeranja sata, države članice nisu uspele da se dogovore o tome koje vreme bi trebalo trajno zadržati , letnje ili zimsko. Zbog toga, praksa pomeranja sata se i dalje sprovodi. Zimsko računanje vremena trajaće do poslednjeg vikenda u martu 2026. godine, kada ćemo ponovo preći na letnje vreme.
Iako pomeranje sata može doneti određene promene u svakodnevnom životu, važno je postepeno se prilagoditi novom vremenu kako bi se umanjili mogući negativni efekti na zdravlje i rutinu.
Foto: Pexels
Svi mediji koji preuzimaju vesti ili fotografije sa našeg portala dužni su da jasno navedu izvor. U slučaju prenosa integralne vesti, obavezno je dodati izvor i postaviti link ka originalnom članku. Hvala što poštujete autorska prava i doprinosite transparentnom informisanju!