Sokobanja je sinoć stajala rame uz rame sa Kosovom i Metohijom. Osmi humanitarni koncert „Mirno nebo za dečji osmeh” spojio je glasove i srca, pretvorivši avgustovsku noć u zavet – da deca sa Kosova i Metohije nikada ne budu zaboravljena.
Reči zahvalnosti na samom početku dotakle su svakog prisutnog. „Večeras smo se okupili ne samo kao publika, već povezani ljubavlju i neraskidivom vezom sa svetom srpskom zemljom – Kosovom i Metohijom. Naše najveće bogatstvo su naša deca. Oni znaju šta znači hladnoća bez grejanja, škola bez table, učenje uz sveću kada nema struje, život bez sigurnosti. A ipak uče, pevaju i smeju se… Kada ih pitamo šta im je najpotrebnije, oni odgovaraju: ‘Dođite da nas obiđete, da nas zagrlite i da nas volite’”, poruka je koja je već na početku ispunila mnoge oči suzama.
Program su otvorile sestre Jakšić – Simona i Justina, mlade Sokobanjčanke koje divno pevaju, unoseći u svaku pesmu iskrenu emociju i snagu vere. Njihovi glasovi ispunili su pozornicu toplinom, a publika ih je pratila sa divljenjem. Potom je na scenu stala Pavlina Radovanović – devojčica iz Orahovca, anđeoskog glasa, čuvar srpske pesme i tradicije. Njena interpretacija etno i duhovne muzike nosila je snagu vekova i tugu predaka, ali i veru u budućnost. Nastup KUD-a „Soko” uneo je posebnu energiju, da bi se Pavlina ponovo vratila na scenu, a zatim su, rame uz rame sa publikom i sestrama Jakšić, svi zajedno zapevali „Vidovdan”.
Mnogi su pevali, neki su plakali, a svi su osećali da su te večeri postali deo nečeg većeg – mosta ljubavi prema onima koji čuvaju ognjišta na Kosovu i Metohiji.
Posle koncerta, Pavlina je još jednom istakla zahvalnost: „Hvala vam što ste u ovolikom broju došli, što ste uveličali koncert i pokazali našoj deci na Kosovu i Metohiji da nisu sami. Hajde da im kroz pesmu pošaljemo poruku da smo uvek uz njih i uz naše Kosovo i Metohiju.”
Svoje utiske podelile su i Simona i Justina, mlade devojke iz Sokobanje koje su učestvovale u programu.
„Zaista smo uživale, kako kad smo mi pevale, tako i dok smo iz bekstejdža slušale Pavlinu. Još uvek se nisu slegli utisci”, rekla je Simona, dok je Justina dodala: „Prvi put sam je čula uživo i oduševljena sam. Bila mi je čast da budem deo ovoga.”
Obe su istakle da ih duhovna i tradicionalna muzika prati od detinjstva i da su tu ljubav nasledile iz porodice. Justina planira da upiše Muzičku akademiju, dok se Simona trenutno posvetila studijama studijama psihologija, ali, kako kaže, muzika joj je „uvek u srcu”.
Njihova poruka mladima na Kosovu i Metohiji bila je iskrena : „Tu smo za vas, mislimo na vas i nadamo se da ćemo se uskoro videti.”
Pavlina Radovanović nije samo mlada pevačica, već simbol onih koji ostaju na svojim ognjištima uprkos svemu. Rođena 2009. u Orahovcu, odrasla je uz crkveni hor, klavir i pesmu koja je u njenom kraju oduvek bila više od umetnosti – bila je svedočanstvo postojanja. Nagrađena je Ordenom Karađorđeve zvezde trećeg stepena, Svetosavskom nagradom, Zlatnom plaketom za najplemenitiji dečji podvig, a podršku joj pruža i Manastir Hilandar.
Pavlina je stigla u Sokobanju dva dana pre koncerta.
„Prvi put sam ovde, i privatno i kao izvođač. Obišla sam park, fontanu, šetalište… Sokobanja je divan grad, ljudi su srdačni, atmosfera na kraju koncerta bila je prelepa. Hvala Bogu, sve je ispalo kako treba,” rekla je.
Peva od malih nogu. Ljubav prema muzici rasla je paralelno sa ljubavlju prema svom narodu i veri u Boga.
„Bavim se duhovno-patriotskom i etno muzikom, sve ujedno, i narodu se predstavljam kao dete Metohije. Humanitarnim radom počela sam da se bavim sa dvanaest godina. Uticalo je i vaspitanje – od porodice sam naučila da da bi pevao duhovnu muziku, moraš imati Boga u sebi, a to dolazi iz kuće, od roditelja.”
Govoreći o životu u svom mestu, Pavlina ne skriva i teške trenutke:
„Nekad bude malo lakše, nekad teže. Ponekad nam fali slobode i fali da nam ljudi dođu, ali se držimo – i kao deca i kao narod. Kakva god situacija da je, mi smo zadovoljni onim što nam je Bog dao. Ako Bog da, jednog dana će biti bolje.”
Za Pavlinu, svaki nastup izvan Kosova i Metohije nosi posebnu misiju.
„Nadam se da ovo nije ni prvi ni poslednji put da nastupam ovde. Možda se sledeće leto vratim u Sokobanju i na odmor sa porodicom, i na neki novi koncert. Sokobanja mi se mnogo dopala i sigurna sam da ću se ponovo vratiti,” poručila je uz osmeh.
Koncert u Sokobanji nije bio samo muzičko veče, već snažan podsetnik da su Kosovo i Metohija srce Srbije – mesto gde se čuva vera, identitet i dostojanstvo, i da svaki glas, bilo pevan ili izgovoren, može biti zagrljaj onima kojima najviše treba.
Svi mediji koji preuzimaju vesti ili fotografije sa našeg portala dužni su da jasno navedu izvor. U slučaju prenosa integralne vesti, obavezno je dodati izvor i postaviti link ka originalnom članku. Hvala što poštujete autorska prava i doprinosite transparentnom informisanju!