U organizaciji Kulturnog centra Sokobanja, juče je održana tribina na temu srpsko-bugarskih odnosa u najburnijem periodu zajedničke istorije – od Velike istočne krize (1875) do atentata na kralja Aleksandra Karađorđevića u Marseju 1934. godine. Predavač na tribini bio je dr Ivan Ristić, doktor istorijskih nauka, autor monografija i naučnih radova o balkanskoj i međuratnoj istoriji, koji je ovom prilikom govorio o uzrocima, razvoju i posledicama međusobnih srpsko-bugarskih sukoba.
Ristić je istakao da su Srbi i Bugari kroz istoriju delili isti prostor, ali često ne i zajednički jezik razumevanja. „Gledamo se ‘preko plota’ vekovima, a u nekim periodima tog plota nije ni bilo – naročito u vreme Osmanskog carstva, kada granica nije bilo, već smo svi bili podanici istog carstva“, rekao je. I upravo iz tog zajedničkog, ali i neuređenog istorijskog prostora, počinju komplikovani odnosi dva naroda. Prvi kontakti Srba i Bugara zabeleženi još u 9. veku, međutim, moderni period doneo je brojne sukobe što je ostavilo duboke tragove u kolektivnoj svesti naroda.
Na tribini se govorilo o ključnim tačkama sukoba – od makedonskog pitanja, delovanja tajnih revolucionarnih organizacija, velikih sila koje su često znale da raspiruju sukobe, do retkih, ali važnih epizoda savezništava. Posebno je bilo reči o Prvom svetskom ratu, kada su bugarske okupacione snage na jugu Srbije počinile teške zločine nad civilima i lokalnom elitom. U Surdulici su, prema Ristićevim rečima, ubijeni brojni pripadnici srpske intelektualne elite, uključujući sveštenike, učitelje i profesore, u pokušaju da se izvrši nasilna bugarizacija regiona.
U istom istorijskom okviru, obrađena je i tema Topličkog ustanka, jedine oružane pobune u okupiranoj Evropi tokom Prvog svetskog rata. Pobuna koja se proširila sve do Sokobanje, predvođena Milanom Dečancem, kulminirala je napadom na Sokobanju 10. marta 1917. godine.
„Odmazda Bugara bila je jeziva – ljudi su privođeni u podrume bugarske vojne uprave, mučeni, a potom ubijani kod Vrela i reke Moravice. Tela su danima ostajala nepokopana“, rekao je Ristić, ukazujući na brutalnost okupacione politike.
Tribina se osvrnula i na širi međunarodni kontekst – Sanstefanski mir iz 1878. godine kojim je stvorena tzv. „Velika Bugarska“, u koju su uključene teritorije istočne Srbije, Makedonije i delovi današnje Albanije. Ovaj sporazum je poništen samo nekoliko meseci kasnije na Berlinskom kongresu, što je u bugarskoj kolektivnoj svesti ostavilo osećaj istorijske nepravde. „Od tada počinje i njihovo stalno insistiranje na moravskoj teritoriji – od Požarevca do Vranja, koju i dan-danas u nekim udžbenicima smatraju istorijski bugarskom“, objasnio je Ristić.
Jedan segment tribine bio je posvećen i srpsko-bugarskoj diplomatiji, sa posebnim osvrtom na ulogu Milana Rakića, srpskog pesnika i diplomate, koji je u Sofiji pokušavao da popravi odnose između dve zemlje. Ristić je govorio i o sopstvenim iskustvima u bugarskim arhivima – od izuzetne ljubaznosti do frustrirajuće selektivnosti u pristupu dokumentima koji se tiču zločina.
Na kraju, predavač je podvukao razliku između naučnog i publicističkog pristupa istoriji. „Postoji kolektivno pamćenje, postoji propaganda, ali samo naučni metod vodi ka istini. u ozbiljnom istorijskom istraživanju jedino je naučni narativ validan.I dodao, citirajući Andrića: „Istorija nije ono što je prošlo. Istorija traje.“
Tribina u Sokobanji, nažalost, nije okupila veliki broj posetilaca, ali je pružila dragocen uvid u teme koje retko dobijaju prostor u javnosti, a od suštinskog su značaja za razumevanje našeg identiteta, istorije i odnosa sa susedima.
Svi mediji koji preuzimaju vesti ili fotografije sa našeg portala dužni su da jasno navedu izvor. U slučaju prenosa integralne vesti, obavezno je dodati izvor i postaviti link ka originalnom članku. Hvala što poštujete autorska prava i doprinosite transparentnom informisanju!