Park-šuma Borići je omiljeno mesto i meštana i gostiju Sokobanje. U hladovini velelepnih borova neko nalazi zdravlje i rešenje za svoje respiratorne probleme, neko odmor i hladovinu, neko zabavu i igru. Zasađeni davne 1956. godine sada su u punoj snazi i lepoti. Međutim, primetno je da se nešto dešava, borovi već neko vreme pokazuju znake sušenja i bolesti. Na Dan šuma razgovarali smo o tome sa stručnjakom za šume, Tanjom Radovanović, diplomiranim inženjerom šumarstva i specijalistom gajenja šuma, koja kao samostalni referent za gajenje i zaštitu šuma radi u Šumskom gazdinstvu Niš.
„U proteklih par godina primetili smo znake sušenje borova. U saradnji sa Institutom i Šumarskim fakultetom pokrenuli smo inicijativu da ustanovimo o čemu se radi. Postavili smo feromonske klopke jer smo mislili, pošto je bio krug, da se radi o potkornjacima, ali potkornjaci su sekundarne štetočine i one idu na već fiziološki oslabljena stabla. Onda smo odradili seču osušenih i polusuvih stabala i ustanovljeno je da je svuda, na celoj površini Borića, došlo do zaraze od fitopatološkog oboljenja. Pojavile su se određene štetne gljive, nekoliko vrsta, koje su u sadejstvu sa uticajem sušnih godina, dovele do sušenja grana, do crvenila, sušenja i opadanja četina” – objasnila je Tanja Radovanović.
Nakon uklanjanja obolelih, suvih i polusuvih stabala, bilo je neophodno da se izvrši sanacija ovog dela Borića. Tako je odlučeno da se u ovom delu gde je posečeno najviše stabala posade nove sadnice crnog bora, što je na Dan šuma i urađeno. Ali to nije kraj problema, lečenje šume je sukcesivan proces i trajaće godinama.
“Obzirom na starost ove sastojine koja ima skoro 69-70godina, tu bi trebalo da se sada u narednom periodu ova park-šuma održava tako što će se redovno pratiti i uklanjati ono što je bolesno i suvo a na tom mestu posaditi nova sadnica. Da mi ove boriće zauvek zadržimo ovde s obzorom na značaj koji oni imaju za Sokobanju. Ostavljamo i određene lišćarske vrste, težimo mešovitosti, to je sada trend u šumarstvu. Ovo nije prirodna sredina za četinare, oni su ovde zasađeni, znači veštački naseljeni. Zato težimo mešovitosti, da zadržimo autohtone vrste a da se tokom presađivanja ubace i četinari i plemeniti lišćari. Sve što je zdravo sve ostaje, ovde imamo i bor i javor i polako će se to obnavljati” – istakla je Tanja Radovanović, diplomirani inženjer šumarstva i specijalista gajenja šuma.
Značaj borove šume u parku Borići je nemerljiv, prvenstveno sa aspekta zdravlja, za odrasle i decu sa respiratornim bolestima koji ovde redovne dolaze, a tu je i blizina Specijalne bolnice “Sokobanja” čiji pacijenti u parku provode slobodno vreme kao deo terapije. S druge strane, park i hladovina borova su omiljeno mesto za odmor, šetnju i zabavu kako i samih sokobanjčana tako i banjskih gostiju. To su dovoljni razlozi da ova četinarska pluća Sokobanje ostanu zdrava i traju i dišu zajedno sa najstarijom i najlepšom banjom Srbije.
foto BanjskiŽurnal
Svi mediji koji preuzimaju vesti ili fotografije sa našeg portala dužni su da jasno navedu izvor. U slučaju prenosa integralne vesti, obavezno je dodati izvor i postaviti link ka originalnom članku. Hvala što poštujete autorska prava i doprinosite transparentnom informisanju!