Duhovna muzika, kao najuzvišenija vrsta muzike, kroz Ženski crkveni hor hrama Sokobanjskog, odnedavno oplemenjuje nedeljna i praznična bogosluženja u crkvi Svetog Preobraženja Gospodnjeg u Sokobanji.
Ideja o osnivanju crkvenog hora potekla je od sveštenika sokobanjske crkve, pozvali su Milicu Antić Božić, diplomiranog muzikologa-pedagoga, ona se odazvala svim srcem i evo već godinu dana i malo više, nežni i milozvučni ženski glasovi dva puta nedeljno ispune Kabinet muzičkog u školi ili Kancelariju crkve, gde hor održava svoje probe. Od pre nekoliko meseci čuju se sa balkona crkve na nedeljnim i prazničnim liturgijama.
-Hor je ženski jer na prvoj audiciji bilo je više žena – rekla nam je Milica, koja radi i kao nastavnica u Muzičkoj školi „Vladimir Đorđević“ – i tako će i ostati do daljnjeg. Članice su različite dobi jer jedino je donja granica određena, 15 godina, i pored sluha, to je jedini uslov na audicijama.
I došle su učenice, devojke, zaposlene žene, majke, domaćice…U današnje vreme kada se za mnoge stvari “nema vremena” pitali smo ih zašto hor i kako su uspele da sve obaveze usklade. Stanka, Sanja, Jelena, Danijela i Nina su dopunjavale jedna drugu:
Stanka: -Gde je ljubav za crkvu, za muziku i za pevanje, onda se nađe i vreme…
Sanja: -Pored svih obaveza koje imamo, odvojile smo vreme dva puta nedeljno da dolazimo i to nam je sat opuštanja, besplatna terapija…
Danijela: -Meni to lično mnogo znači, slavimo Boga, družimo se…
Jelena: -Stekle smo nova prijateljstva…
-Ja sam pevala u srpskom pravoslavnom horu u Štutgartu. Onda sam pre godinu dana došla iz inostranstva i evo me i u ovom horu. Slaviti Gospoda je uvek lepo, i duhovno je, i razonodimo se, i pevamo i družimo se i više smo porodica nego hor. I uz to molitva Gospodu, ništa bolje nema – rekla nam je Nina Tošić.
Na probe dolaze posle napornog dana da bi se napunile pozitivnom energijom. Marina, Nevena i Tanja na probama se osećaju prijatno, ispunjeno i odu kući u lepom raspoloženju:
Marina: -Ovo nama nije obaveza nego uživanje, tako da se lako uklapa sa obavezama kod kuće, sa porodicom i profesijom…
Nevena: -Hor nam je kao relaksacija, ko ne veruje neka dođe da proba i da se uveri, jedna slika-sto reči…
Marina: -Kad razmišljate unapred onda je “jao, da li ću moći sve” a onda dođete, i nekim čudom sve je lako, sve se može, sve se postigne, obaveze se rasporede, kao da dobijemo neki dodatni elan…
-Ja sam krenula tek od novembra a sada se kajem što nisam ranije. Nadam se da ću da napredujem i da se još bolje uklopim sa njima – rekla nam je Tanja Stojiljković.
Entuzijazam i posvećenost daju kvalitet pa je hor sa svakom probom i svakim pojanjem u crkvi sve bolji i ujednačeniji i sigurniji u izvođenju. Glasovi članica različitog uzrasta definišu zvuk hora, kombinacijom mladih i zvonkih glasova sa zrelim, stvara se poseban zvuk hora. Kristina, Bogdana i Elena su učenice i najmlađe članice:
Kristina: -Znale smo šta nas čeka. Ja lično volim da budem u crkvi, volim duhovnu muziku i zato volim da budem ovde. Pevam sa svima i lepo mi je…
Bogdana: – I ja sam u crkvi i bavim se muzikom. Duhovnu muziku posebno volim i smatram da je prelepa i htela sam na neki način da doprinesem tom božanstvenom spoju duhovne muzike i bogosluženja i sve te moje ljubavi su se savršeno uklopile…
-Mene je osim slušanja duhovne muzike privukao i spoj sa liturgijama obzirom da sam u crkvi, i to je moj spas i terapija. To me ispunjava i kroz tu muziku slavim Boga. A osim nama, naša muzika služi i drugim ljudima za produhovljenje i to je nekako bio moj poziv i u tome sam se pronašla – kaže Elena Bošković.
Milica Božić Antić je umetnički rukovodilac i dirigent Ženskog crkvenog hora. Već više od deset godina uspešno vodi i Dečji hor “Sokolići”, čiji je i osnivač, a ovo sada je jedno sasvim drugačije iskustvo, drugačiji pristup i način rada. Da bi hor pevao kako treba, dirigent mora da bude izvor inspiracije i stvaralačke energije, a ne samo vokalni pedagog.
-Prva i osnovna stvar je da to treba voleti i razumeti, onda otuda posle i dobrih rezultata. Duhovnu muziku čovek treba zaista da oseti, da voli, da ode u crkvu i da mu je to sve blisko da bi mogao da to iznese – kaže Milica.
Pevanje crkvenog hora ima ulogu da probudi, oblikuje i ukrasi tekst molitve tokom bogosluženja. Pevanje hora prati bogosluženja i drugačije je za svaki praznik pa čak i kada je jedne godine praznik u nedelju a druge u radni dan, pevanje je opet drugačije.
-Crkveni hor je jedna živa i dinamična stvar i jako zahtevna, ali kad ima ljubavi ima i volje, strpljenja, energije, svega. To nam je osnov svega što radimo u životu, na početku je ljubav kao neka polazna tačka, da nas uvede u nešto, a onda to sve ide dalje svojim tokom – naglasila je Milica.
Molitvene pesme hora, savršeno uklopljene u pojanja sveštenika tokom liturgija deluju blagotvorno na dušu i duh prisutnih, poput same molitve. Uveliko smo u postu za najveći hrišćanski praznik, svaka nedelja je posebna i deo pripreme za Uskrs.
-Ovo što sada vežbamo priprema je za liturgiju ove nedelje i sve naredne, do nedelje pred Uskrs kada su Cveti, tada ćemo imati posebne pripreme za taj praznik a onda i za Uskrs – završila je razgovor za Banjski Žurnal Milica Božić Antić, umetnički rukovodilac hora.
U slavu Boga prvi su zapevali radosnu pesmu anđeli na nebesima kada se rodio Sin Božji. Spasenje, ljubav, radost, mir i nada, sve je to utkano u nežne melodije duhovnog pojanja. I sve to može se sada čuti i doživeti u pojanju Ženskog crkvenog hora sokobanjskog hrama Svetog Preobraženja na nedeljnim i prazničnim bogosluženjima.
foto BanjskiŽurnal
Svi mediji koji preuzimaju vesti ili fotografije sa našeg portala dužni su da jasno navedu izvor. U slučaju prenosa integralne vesti, obavezno je dodati izvor i postaviti link ka originalnom članku. Hvala što poštujete autorska prava i doprinosite transparentnom informisanju!