Na kući u Dragovićevoj ulici broj 3 u Sokobanji, ploča nosi uspomenu na jedno izuzetno prijateljstvo – prijateljstvo slikara Dušana Miškovića i našeg nobelovca Ive Andrića. Ova tabla, deo projekta „Stazama Ive Andrića“, ne priča samo priču o boravcima velikog pisca u ovom divnom banjskom mestu, već i o njegovim trenucima sa Miškovićem, umetnikom čija je tiha stvaralačka snaga bila podjednako inspirativna kao i pejzaži Sokobanje. O tom posebnom prijateljstvu, koje je povezalo književnika i slikara, razgovarali smo sa Miroljubom Miškovićem, sinom Dušana Miškovića ,takođe slikarom. Sa puno emocija i detalja, Miroljub je podelio priču koja osvetljava duboku povezanost dvojice umetnika i njihovu ljubav prema Sokobanji.
Njihovo prijateljstvo započelo je 1942. godine u teškim vremenima Drugog svetskog rata, kada su obojica u ilegali našli utočište pod Ozrenom. Susret na Lepteriji bio je sasvim slučajan, a opet sudbinski. Dok je Dušan Mišković slikao Sokograd, Andrić se zaustavio, privučen umetnikovim radom.Tu su se upoznali, popričali a zatim je Andrić poželeo da sam nacrta Sokograd.
– Otac mu je pružio papir i olovku, i Ivo Andrić je, uz njegovu pomoć, nacrtao Sokograd- ispričao nam je Miroljub. Taj crtež danas se čuva u spomen-muzeju Ive Andrića na Andrićevom vencu u Beogradu, simbolično otelovljujući početak njihovog prijateljstva.
Slikar Dušan Mišković
Ovo prijateljstvo nije prestalo ni nakon rata. Sokobanja je ostala njihova zajednička luka, mesto gde su Andrić i Mišković delili trenutke mira i inspiracije. Nobelovac je boravio u hotelu „Moravica“, dok je slikar provodio vreme u kući svoje supruge Ružice, rođene Sokobanjčanke, baš u Dragovićevoj broj 3. Pored zajedničkih boravaka u banji, često su se posećivali i u Beogradu, gde su obojica živeli, sve do Andrićeve smrti.
– Dogovarali su se da uvek borave u Sokobanji u isto vreme, prepoznajući u njenim predelima i atmosferi idealno utočište za umetničko stvaranje i prijateljski razgovor. Andrić je voleo da dolazi kod nas, nikada ga nisam doživljavao kao nobelovca, već kao očevog dragog prijatelja- dodaje Miroljub.
Naš sagovornik ističe da su Andrić i njegov otac delili sličan estetski senzibilitet i životnu filozofiju. Skromni, suzdržani, ali duboko posvećeni svojoj umetnosti, njihovo prijateljstvo bilo je lišeno spektakularnosti, ali obogaćeno iskrenošću i uzajamnim poštovanjem. Sokobanja im je pružala ne samo prirodne lepote već i jednostavnost života, atmosferu koja je inspirisala njihovo stvaralaštvo.
Dušan Mišković, koji je svoj umetnički put gradio od Beograda do Firence, Rima i Vašingtona, ostavio je dubok trag u umetnosti, dok je Sokobanja zauvek ostala deo njegovog stvaralačkog života. Nakon rata, bio je zaslužan za osnivanje Škole primenjenih umetnosti u Nišu, gde je radio kao direktor i predavač, dodatno obogaćujući umetničku scenu ovog kraja. Njegova dela danas se nalaze u najvažnijim muzejima širom sveta, ali priča o njegovom prijateljstvu sa Andrićem nastavlja da živi kroz sećanja njegovog sina koji čuva uspomenu na vreme kada su Andrić i Mišković delili inspiraciju i prijateljstvo u banji pod Ozrenom.
Slika starog mlina u Sokobanji
Miroljub Mišković, međutim izražava žaljenje što je njihovo prijateljstvo izostavljeno iz nedavne serije o Andriću.
-To prijateljstvo je bilo deo njihovog života i priče o Sokobanji, družili su se u Beogradu, ali su uvek nalazili način da zajedno dođu ovde, gde su stvarali i delili svoja razmišljanja- dodao je Miroljub.
Sokobanja je u njihovom prijateljstvu bila mnogo više od mesta boravka. Bila je njihov zajednički atelje i inspiracija ,pozornica susreta dve duše – književne i likovne – koje su u njenim pejzažima pronašle zajednički jezik.
-Sokobanja je obojici bila omiljena iz mnogih razloga – od očaravajuće prirode, prostodušnosti, do topline ljudi jugoistočne Srbije. Sve to stvaralo je savršenu opuštajuću atmosferu koja je podsticala umetničku inspiraciju. Ovo je okruženje koje daje krila stvaralaštvu – istakao je Miroljub Mišković na kraju našeg razgovora.
Svi mediji koji preuzimaju vesti ili fotografije sa našeg portala dužni su da jasno navedu izvor. U slučaju prenosa integralne vesti, obavezno je dodati izvor i postaviti link ka originalnom članku. Hvala što poštujete autorska prava i doprinosite transparentnom informisanju!