Anastasija Petrović svet posmatra i upoznaje kroz objektiv svog foto-aparata od koga se ne odvaja. Ova dvadsetjednogodišnja devojka iz Resnika, zahvaljujući svom ocu, od malena je zavolela prirodu i fotografiju. Sokobanju i okolinu poznaje kao svoj džep, ne postoji vrh na koji se nije popela, na neke i više puta, i ne postoji neki sokobanjski predeo koji nije ovekovečen njenim foto-aparatom.
Osvaja i vrhove širom naše zemlje i regiona ali i daleko van naših granica, posećuje metropole ali ume i u malim mestima da nađe draž i dobar kadar za svoj objektiv.
Ona planinari, trči, penje se, sama sebi postavlja izazove, fotografiše iz ljubavi ali i fotografijom zarađuje da bi putovala. I opet fotografisala. Na put ne nosi ništa osim ranca u kom su fotoaparat i nekoliko objektiva. I dobar plan.
Početkom decembra bila je u Švedskoj, u Malmeu, zvanično. Nezvanično, kaže Anastasija, Švedska se ne ogleda u Malmeu. Malo mesto, nema mnogo turista. Pa su rešili da to promene i otvorili Muzej odvratne hrane. Ulaznica – kesa za povraćanje. Eksponati – hrana iz svih delova sveta, čudnog izgleda, ukusa i mirisa. I ono što se jelo u dalekoj prošlosti, ali i ono što se i danas konzumira.
„Videla sam američke slatkiše, i sada vrlo popularne, od odvratnih sastojaka, razne vrste sireva čudnog izgleda, neki sa gomilom živih crva, izložena je i švedska marinirana konzervirana riba koju niko ne otvori a da bar jednom ne povrati. U jednom delu su teglice sa hranom koju možete pomirisati a na kraju obilaska je izložena hrana koju možete probati“.
kale pache, Iran fried tarantula, Cambodia
Kao specijaliteti u ponudi su smrdi-bube, skakavci, crvi, smrdljivo voće, sirevi odvratnog ukusa, vino sa zmijom.
„Pojela sam jednog crva, ima ukus riže, probala sam i mrave, nije bilo ni odvratno ni strašno. Ali je zato sir „masmo“ bio sve to. Probala sam i „duran“ vijetnamsko voće koje ima ukus luka i manga, baš ima jak miris, odnosno, smrad, a u Vijetnamu se koristi kao sastojak u mnogim jelima. I sir napravljen u želucu jareta. Za smrdi-bube i dugonoge skakavce nisam imala hrabrosti“ – smeje se Anastasija.
su callu , Italy
Za trideset minuta vožnje iz Malmea je vozom prešla u Dansku i stigla u Kopenhagen preko čuvenog Eresundskog mosta. Ovaj kombinovani most-tunel koji spaja dve države i dva grada, najduži je takve vrste u Evropi i najduži je most na svetu koji prelazi državnu granicu.
“Most je predivan i neverovatno je putovati njime jer je jednim delom iznad mora a jednim ispod. Sam Kopenhagen je lepši i zanimljiviji za turiste, ima predivnu luku, kanal oivičen prelepim šarenim kućicama. Centar je sav u Božićnoj atmosferi. Zabavni park Tivoli nikako se ne sme propustiti, makar se i ne vozili, a poseban utisak mi je ostavilo naselje Kristijanija sa ulicama išaranim grafitima”
U Kopenhagenu se družila sa velikom belom ajkulom i prisustvovala hranjenju pirana u amazonskoj džungli, a sve to u velikom akvarijumu “Plava planeta”. U ponoć je sletela na beogradski aerodrom, u tri ujutru je stigla kući, u osam je pošla na Zlatar.
“Meni je Zlatar lepši od Zlatibora. Nije toliko urbanizovan a priroda je prelepa. Tu su Uvac, meandri, predivni vidikovci. Imala sam sreće da na brani, koja je i najveća zemljana brana u našoj zemlji, fotografišem beloglavog supa, jer im je tu u blizini hranilište. Posetila sam i manastir Mileševa, za fresku “Beli anđeo” reči ne vrede mnogo, samo puniš oči i objektiv lepotom”.
A novopazarskim ćevapima je eliminisala poslednje tragove ukusa i mirisa iz Muzeja hrane u Malmeu.
Videćemo na koju destinaciju će nas ova divna i neobična devojka sa fotoaparatom odvesti sledeći put.
Foto Anastasija Petrović
Svi mediji koji preuzimaju vesti ili fotografije sa našeg portala dužni su da jasno navedu izvor. U slučaju prenosa integralne vesti, obavezno je dodati izvor i postaviti link ka originalnom članku. Hvala što poštujete autorska prava i doprinosite transparentnom informisanju!